Анализа: Грађани, није вама још увијек мјесто у елити!

Када Барса у првом мечу победи на гостовању са 2:1 зна се да се реванш игра протокола ради!

Фудбал 25.02.2015 | 22:00

Није била потребна статистика да бисмо утврдили да се шансе Манчестер Ситија да се после пораза на Итихаду дочепа места међу осам најбољих у Европи базирају само на теорији. Просто, Барселона је Грађанима очитала фудбалску лекцију и још једном показала пребогатим арапским шеицима да се неке ствари не могу тек тако купити новцем. Али, тек да будемо сигурни - бројке су егзактне. И казују да Барселона никада није испала када је прву утакмицу неког европског такмичења на гостовању решила у своју корист резултатом 2:1. Ова последња против Манчестер Ситија била јој је пета таква.

Протекли пут то се десило у сезони 2005/2006 када је Френк Рајкард са клупе водио тим до победе на Челсијевом Стамфорд Бриџу. Аутогол Џона Терија и погодак Самјуела Етоа. У реваншу је Роналдињо осигурао пролаз даље голом за 1:1.

Ако се вратимо на саме почетке, видећемо да је у другом колу Купа сајамских градова, у сезони – пазите сад - 1958/1960 (није грешка, такмичење је трајало две године) Барселона истим резултатом славила на гостовању код Базела, а потом на Камп Ноу потврдила победу – 5:2. Касније је освојила тај турнир.

У сезони 1985/1986 под вођством Терија Венејблса Блауграна је у Прагу савладала Спарту са 2:1. У Каталонији је – ето изненађења – Спарта славила са 1:0. Није било довољно. Барса је отишла до финала, тамо ју је зауставила Стеауа.

И за крај, у другом колу Купа победника Купова у сезони 1990/1991 Барселона Јохана Кројфа је у Рејкавику била боље од Фрама, да би на реваншу славила са рутинских 3:0 и касније у финалу у Ротердаму пала пред Манчестер јунајтедом.

Иначе, ако узмемо да ја баш Кројф поставио темеље ове модерне Барселоне, а да је долазак Роналдиња у Рајкардовој ери и означио почетак сурове доминације Каталонаца онда је ред и да подсетимо на све оне који су успели да у последњој деценији ућуткају Камп Ноу.

Почнимо са Ливерпулом, који је у сезони 2006/2007 баш на Барсињом буњишту преко Крега Беламија и Јона Арнеа Рисеа стигао до победе од 2:1. У реваншу на Енфилду је изгубио (Ејдур Гудјонсен је постигао једини гол), али је свеједно прошао даље.

У сезони 2009/2010 Жоре Мурињо се радовао на Камп Ноус а Интером, али пре свега захваљујући победи од 3:1 у Милану. У Барселони је било 1:0. Недостајао је Блауграни још један гол. Тада су уосталом дежурни кричари и почели да мрзе Муриња због "дабл декера" паркираног у казненом простору Нероазура. А он је своје одрадио.

У сезони 2012/2013 и Роберто Ди Матео је показао да уме да ископа ров. После 1:0 на Стамфорду Челси је – иако са играчем мање због искључења Џона Терија - изборио 2:2 на Камп Ноу у мечу у којем је Лионел Меси промашио пенал, а потом Фернандо Торес у 92. минуту сипао шлаг на торту.

Једини тим који је заиста демолирао Барселону на Камп Ноу био је Бајерн Јупа Хејнкеса, који је после 4:0 на Алијанц арена очитао Блауграни још једну буквицу и пред њеном публиком је понизио победом од 3:0.

Али… Није Сити та класа.