Analiza: Građani, nije vama još uvijek mjesto u eliti!

Kada Barsa u prvom meču pobedi na gostovanju sa 2:1 zna se da se revanš igra protokola radi!

Fudbal 25.02.2015 | 22:00

Nije bila potrebna statistika da bismo utvrdili da se šanse Mančester Sitija da se posle poraza na Itihadu dočepa mesta među osam najboljih u Evropi baziraju samo na teoriji. Prosto, Barselona je Građanima očitala fudbalsku lekciju i još jednom pokazala prebogatim arapskim šeicima da se neke stvari ne mogu tek tako kupiti novcem. Ali, tek da budemo sigurni - brojke su egzaktne. I kazuju da Barselona nikada nije ispala kada je prvu utakmicu nekog evropskog takmičenja na gostovanju rešila u svoju korist rezultatom 2:1. Ova poslednja protiv Mančester Sitija bila joj je peta takva.

Protekli put to se desilo u sezoni 2005/2006 kada je Frenk Rajkard sa klupe vodio tim do pobede na Čelsijevom Stamford Bridžu. Autogol Džona Terija i pogodak Samjuela Etoa. U revanšu je Ronaldinjo osigurao prolaz dalje golom za 1:1.

Ako se vratimo na same početke, videćemo da je u drugom kolu Kupa sajamskih gradova, u sezoni – pazite sad - 1958/1960 (nije greška, takmičenje je trajalo dve godine) Barselona istim rezultatom slavila na gostovanju kod Bazela, a potom na Kamp Nou potvrdila pobedu – 5:2. Kasnije je osvojila taj turnir.

U sezoni 1985/1986 pod vođstvom Terija Venejblsa Blaugrana je u Pragu savladala Spartu sa 2:1. U Kataloniji je – eto iznenađenja – Sparta slavila sa 1:0. Nije bilo dovoljno. Barsa je otišla do finala, tamo ju je zaustavila Steaua.

I za kraj, u drugom kolu Kupa pobednika Kupova u sezoni 1990/1991 Barselona Johana Krojfa je u Rejkaviku bila bolje od Frama, da bi na revanšu slavila sa rutinskih 3:0 i kasnije u finalu u Roterdamu pala pred Mančester junajtedom.

Inače, ako uzmemo da ja baš Krojf postavio temelje ove moderne Barselone, a da je dolazak Ronaldinja u Rajkardovoj eri i označio početak surove dominacije Katalonaca onda je red i da podsetimo na sve one koji su uspeli da u poslednjoj deceniji ućutkaju Kamp Nou.

Počnimo sa Liverpulom, koji je u sezoni 2006/2007 baš na Barsinjom bunjištu preko Krega Belamija i Jona Arnea Risea stigao do pobede od 2:1. U revanšu na Enfildu je izgubio (Ejdur Gudjonsen je postigao jedini gol), ali je svejedno prošao dalje.

U sezoni 2009/2010 Žore Murinjo se radovao na Kamp Nous a Interom, ali pre svega zahvaljujući pobedi od 3:1 u Milanu. U Barseloni je bilo 1:0. Nedostajao je Blaugrani još jedan gol. Tada su uostalom dežurni kričari i počeli da mrze Murinja zbog "dabl dekera" parkiranog u kaznenom prostoru Neroazura. A on je svoje odradio.

U sezoni 2012/2013 i Roberto Di Mateo je pokazao da ume da iskopa rov. Posle 1:0 na Stamfordu Čelsi je – iako sa igračem manje zbog isključenja Džona Terija - izborio 2:2 na Kamp Nou u meču u kojem je Lionel Mesi promašio penal, a potom Fernando Tores u 92. minutu sipao šlag na tortu.

Jedini tim koji je zaista demolirao Barselonu na Kamp Nou bio je Bajern Jupa Hejnkesa, koji je posle 4:0 na Alijanc arena očitao Blaugrani još jednu bukvicu i pred njenom publikom je ponizio pobedom od 3:0.

Ali… Nije Siti ta klasa.