Стање и судбина српског језика

Стање српског језика горе је него прије 50 година, а најгоре је у смислу неучења, небриге, незнања. Све оно што је школа некада проглашавала грешкама узело је маха у језику, зато људи више и не знају шта је исправно.

Република Српска 25.02.2015 | 09:30
Стање и судбина српског језика

Рекао је ово за "Глас Српске" лингвиста Милорад Телебак, који се годинама бори да српски народ што боље упозна са својим језиком.

- Појединац ту не може ништа, ту може само институција, само једна општа политика враћања основним вриједностима. Без тога смо разнарођени, без тога нас нема. Језик и народ су повезани. Нестанком језика, нестаје и народа. Треба да чувамо свој језик, да га његујемо, да га знамо, а он је и основа за изучавање других језика по сличности и супротности. Ко не зна свој језик, он не може научити ни друге језике, јер нема са чиме да упоређује - каже овај цијењени лингвиста.

Телебак се осврнуо и на чињеницу да се српски језик не учи довољно у школи, те да је раније српски језик увијек био главни предмет у школи, од основне до завршетка гимназије.

- Први је био у дневнику, први је био у свједочанству, био је заступљен свакога дана. И сваки дан у седмици био је час српског језика, а данас није тако - казао је Телебак.

Како је рекао, из тог разлога млади људи заврше основну и средњу школу са лошим знањем језика, па се упишу на факултет, који заврше са мањим знањем него што су га имали у основној школи.

- На јавној сцени имамо полуписмене интелектуалце, да не говоримо о квалитету студирања. Школе не припремају људе, чак ни оне којима је језик на неки начин животно занимање, а то су новинари, јавни радници, судије, адвокати, посланици, сви они који би били обавезни да говоре, јер њихов говор је јавни, а у јавном говору морају да се поштују стандарди и норме - указао је Телебак.

Овог викенда обиљежен је Међународни дан матерњег језика, који представља сјећање на студенте који су 21. фебруара 1952. године убијени у Даки, у источном Пакистану, јер су протестовали што њихов матерњи језик није проглашен званичним.

На судбину српског језика подсјетио је и књижевник Рајко Петров Ного, који има слично мишљење као и Телебак.

- Ми радимо све да покваримо, да не кажем уништимо наш српски језик. Готово је скаредно погледати натписе фирми, улица, свега, све је на латиници - указао је Петров Ного.

Подсјетио је и на причу у којој један високи школовани страни официр није могао да се начуди како Срби не чувају свој језик.

- Он је тада рекао: "Ваша ћирилица, ваш је кинески зид, а ви се према њој односите као према Алајбеговој слами". Тачно тако, ми се тако односимо према свему што нам је у баштину од предака остало. То је страшно изговорити, али је тако - нагласио је Ного.

Истиче да промјене, које би донијеле боље вријеме српском језику, морају да се догоде на нивоу закона и Устава.

- Премда је то у закону и Уставу прецизирано, али није довољно, треба то учинити тако како чине озбиљне државе и да ту врдања нема. Ако се на овакав начин настави, са оваким "башмебригизмом" према свему, а уз то, ако наставимо са овом белом кугом, нама неће душмана требати, доста смо ми сами себи - сматра књижевник.

Додаје и да је школство пресудно.

- Ништа се не може догодити ни у школству ни у култури док се то у држави не догоди. Имамо ли државу или немамо, то је питање. Ако је немамо, стварајмо је, убрзано, хитро, ако је имамо, а она је тако растезљив појам, стегнимо је. Ово су последња времена, ово је последњи час да се то све скупа догоди - прича он.

Ипак, каже, за језик се не брине јер је он снажнији од свега.

- Њему нико ништа није могао. Није му нико могао ништа 500 година под Турцима, ни интегрално југословенство Александрово, ни Брозова брозомора, ни ово све, не знам како ни назвати, а све је горе у савременој историји. Језик има своју снагу и брани се он сам. Али писмо, наша ћирилица, према њој смо се понели као да је пасторче и као да није наша. То је срамотно - нагласио је Ного.

- Књижевници, који треба да учествују у стварању језика, у унапређивању језика, данас га кваре. Никад се више није писало него данас што се пише, а никад језичка култура није била мања. Данас није проблем објавити књигу и полумисменом човјеку, само ако има паре и нађе пријатеље рецензенте. Издавач треба да одреди рецензента. То не води ничему, то погубно утиче на језик - каже Милорад Телебак.

Коментари / 4

Оставите коментар
Name

маја 25.02.2015

25.02.2015 10:22

Шта хоћета до јуче вам је Касиповић био министар школства а у Минисарству и у Влади све муслимани и Хрвати и они доносе законе а они, слушајте их како изговарају своје ријечи ни једна нема грашку.

ОДГОВОРИТЕ
Name

ЖИКА Ж

25.02.2015 10:42

НАЈВЕЋЕ БОГАСТВО ЈЕ ЈЕЗИК. СРПСКИ ЈЕЗИК. МОЖЕШ ДА ИЗГУБИШ, КУЋУ, ЗЕМЉУ, ВЛАСТ, ДРЖАВУ И ДА ЈЕ ПОНОВО НАЂЕШ, ОСВОЈИШ АЛИ АКО ЈЕЗИК ИЗГУБИШ ИЗГУБИО СИ СВЕ.

ОДГОВОРИТЕ
Name

лапсус лингуае

25.02.2015 11:04

Технички гледано, слова су знакови који се користе приликом записивања казане ријечи или групе ријечи. Та слова нису сва културна заоставштина једног народа. Језик је нешто много шире. Ћирилица није једино писмо које Срби користе. И латиница је исто толико српско писмо колико и данашња ћирилица. Срби дуже користе латиницу него Вукову ћирилицу. Али никако да се тога сјете. И да то сами себи признају. Облик данашње ћирилице је установио Вук Караџић а не народ. Својим односом према латиници, која је - бар технички гледано - једноставнија од ћирилице, Срби су омогућили Хрватима да им отму језик. А онда касније и Бошњацима да истакну некакву своју варијанту, у основи, српског језика записаног такодје на латиници. Па онда и Црногорцима да истакну и некакав свој "језик". У чему је разлика измедју црногорског и српског језика? Разлика је у пар ријечи које се у једној регији користе више а у другој мање. У чему је разлика измедју хрватског и бошњачког и српског језика? Нема је. Пар ријечи и некакви покушаји извртања неких ствари наопако не значи да се ради о различитим језицима. Али политички интереси праве шоу од свега тога. А и ови људи ваљда радо себе лажу да су полиглоте ако разумију и српски, и хрватски, и бошњачки, и црногорски. Хоће ли и Крајишници прогласити Крајишки језик па да бал буде маскенбал? Ха _____ ха _____ ха. Више се разликују амерички енглески и британски енглески него српски и хрватски. Али они сви кажу да говоре енглески, а за себе кажу да су Американци, Канадјани, Аустралијанци, Јужноафриканци, Шкоти, Ирци, Енглези итд. И покушавају да установе како они кажу "интернатионал Енглисх" да би се лакше разумјели и да би сви говорили модерну варијанту, граматички исправног енглеског, а ови овдје на овом малом Балкану желе да се што мање разумију измишљајући некакве своје језике и враћајући у употребу архаизме. Неки усвајају турцизме поново само да би створили своју нацију у својој проклетој авлији. Кад ови други већ имају своје проклете авлије раније установљене. Одрицањем од латинице и упорним истицањем само ћирилице, Серби управо на тај начин губе а други који се појављују и установљавају неке своје нове нације, "добијају". Добро је да је нпр Мицрософт препознао ово о чему говорим и установио и "Сербиан Цyрилиц" и "Сербиан Латин". Умјесто да Срби инсистирају на томе, неко други води о томе рачуна. Не морате се сложити с овим мојим размишљањима, ваш проблем, ја их ионако имам превише.

ОДГОВОРИТЕ
Name

СОКО

25.02.2015 11:14

МОЈА ДЈЕЦА ИДУ У ОСНОВНУ ШКОЛУ 8 И 9 РАЗРЕД. НАСТАВНИК ФИЗИКЕ МЕЂИД ЈАШАРЕВИЋ ИЛИ НЕ ЗНА ИЛИ СЕ ПРАВИ ЛУЂАК КАД УПОРНО ПРЕД ДЈЕЦОМ ИЗГОВАРА:ЋЕТВРТО ПИТАЊЕ, У ЋЕТВРТАК ДРУГИ ЋАС, ИТД, А ПРОШАО ЈЕ ПРОЦЕДУРУ КОНКУРСА ЗА ПРИЈЕМ У РАДНИ ОДНОС. ДА СЕ ЈА ПИТАМ НИ ДИРЕКТОР А НИ МЕЂИД НЕ БИ ДОЧЕКАЛИ СЛЕДЕЋИ ЧЕТВРТАК.

ОДГОВОРИТЕ