Ко направи највеће црногорске играче?

Ни Будућност, ни Сутјеска! Највеће асове црногорског фудбала изнедрила је подгоричка Младост! Примарни циљ екипе је био да се на терену игром допадне публици, па тек онда резултат, чиме стичу велики број симпатизера, а фудбалери добијају атрибут романтичара. Ослобођени резултатског императива, играјући без оптерећења, тактичких догми и шаблона, момци млађег титоградског лигаша су израстали у праве фудбалске драгуље, и клуб постаје расадник фудбалских талената.

Фудбал 24.02.2015 | 11:20

Црна Гора је током историје фудбала у старој Југославији, овим просторима редовно даривала велике мајсторе игре са бубамаром. Ипак, иако вам при помисли на тамошње клубове прву асосцијацију представљају Будућност и Сутјеска, вероватно мало људи зна да је највеће црногорске асове изнедрила подгоричка Младост.

Из подгоричких Вијести преносимо вам делове текста посвећеног управо овом подгоричком клубу, али и свим играчима који су, како је наведено, оставили трагове на калдрми сокака старе Подгорице.

Седамдесетих година прошлог века, када је комунизам ушао у своју метастазу, цела Југославија је била инфицирана променом топонима, па тада и клуб узима име нашег „најдражег сина". Тако 1961. године Младост мења име у ОФК Титоград, наставља са такмичењем и успешним радом поготово у јуниорским категоријама одакле су појачања црпели највећи клубови тадашње, фудбалски моћне YУ-лиге, чиме клуб стиче свој препознатљиви имиџ.

Почетне кораке на том новом путу направили су Лазар Радовић и Вучина Васовић, коју си дотакли звездане висине на тадашњем југословенском фудбалском небу. Клуб игра у Другој лиги, али ако се има у виду да су тада у овом рангу играли и Вардар, Раднички из Крагујевца, крушевачки Напредак, Спартак, Сплит, Марибор, Олимпија и други, јасно је да је Младост стекла завидну фудбалску репутацију.

Примарни циљ екипе је био да се на терену игром допадне публици, па тек онда резултат, чиме стичу велики број симпатизера, а фудбалери добијају атрибут романтичара. Ослобођени резултатског императива, играјући без оптерећења, тактичких догми и шаблона, момци млађег титоградског лигаша су израстали у праве фудбалске драгуље, и клуб постаје расадник фудбалских талената.

Виспреним јуношама су брзо очврснула крила, па су се винули у небо и одлетели не само у ФК Будућност, прву базу, већ су њиховим дометима постали тесни простори велике Југославије. Одважно би се отиснули у свет носећи у себи звуке са Цветиног бријега - мелодично одзвањање чекића чађаве ковачнице, нахерене на североисточни корнер терена и монотоно комшијско клопарање трачница под возовима препуним жеља.

Ови звуци меморисани негде дубоко у подсвести пратили су их свуда и јављали у моментима кад им је било најтеже (повреде, борба за место у тиму, разочарања), опомињући их да се тргну, подигну главу и крену још одважније напријед, право у ЛЕГЕНДУ!

Предводници овог незаустављивог таласа који и данас запљускује највеће фудбалске дестинације широм Европе били су Буфи Вучековић, Никола Јовановић, Бањо Радовић, браћа Јанко и Анте Мирочевић, Петар-Цацо Љумовић, Рефик Шабанаџовић, Дејан Савићевић, Пеђа Мијатовић, Бајица Мартиновић, Џевад Турковић, Данило Караџић, Жути Бољевић, Сеад Шаботић, Жељко-Пипи Божовић, Санибал Ораховац, Стеван Јоветић...

Крајем прошлог века ФК Будућност са својом „златном генерацијом“ игра значајну улогу у YУ-фудбалу, па у екипи нема места за нејаке, талентоване „бебе“ које шаље на дошколовавање и каљење у вртић на Цветином бријегу, да би их кроз годину-двије враћала назад.

Овај нови бренд ФК Младости прославили су Драган-Гузо Вујовић, Иван-Њака Радовић, Драгољуб Брновић, Душко Радиновић, Бранислав Ђукановић, Саша Петровић, Мирко Раичевић и многи други.

По мишљењу познатих фудбалских аналитичара на оваквој методологији рада, едукацији и правилном усмеравању позавидела би и чувена академија енглеског Вест Хема, клуба са периферије Лондона у чијој се радничкој четврти одувијек лио и калио челик, и стварали велики фудбалери попут Бобија Мура, Лампарда, Терија и Рија Фердинанда…