Јуриш на дворско благо Карађорђевића

Ловци на злато поново преврћу земљу по никшићком пољу! У месту Риђани недалеко од града ових дана у подножју главице на којој се уздиже црква Светог Николе осванула је рупа дубине два и ширине три метра, за коју се претпоставља да је дело трагача за драгоценим металом!

Србија 23.02.2015 | 12:20

Пре 74 године оно је посејано по овом крају, и ево после толико времена још има оних који верују да се по ливадама никшићког поља скривају полуге или златници са ликом Наполеона.

- Долазили су неки људи и причали о злату, али нико од нас томе није придавао важност. Било је трагача у прошлости који се нису много овајдили. Можда је некоме деда пред крај живота отворио душу и рекао где је закопано злато - причају мештани.

Да би волео да му парохија "лежи" на златним полугама признаје и овдашњи парох Здравко Ђуровић.

- Ова рупа је вероватно ископана ноћу, јер бисмо копаче видели да се то дешавало преко дана. Позната ми је прича о благу краљевске владе Југославије, али од тада до данас је прошло много времена и тешко је помислити да би неку од полуга још сакривала ова ливада - каже отац Здравко.

Никшићка драма догодила се половином априла 1941. године уочи расула Југославије и окупације. Са овдашњег аеродрома Капино Поље земљу су први напустили млади краљ Петар Други Карађорђевић и чланови његове владе. Спасавајући главе иза њих је остало незбринуто силно државно и дворско благо. Никада до краја није расветљено где су све завршили силни новац, злато, стране валуте, обвезнице, акције, облигације и кредитна писма приватних лица Краљевине Југославије који су тих дана кренули из Београда у конвоју од 57 камиона ка Никшићу и Мостару превозећи 204 сандука са 10,2 тоне злата!

Хроничари су записали да је по наређењу пуковника Петра Вукчевића 88 сандука са златом комисијски предато начелнику никшићког среза, док је ваздухопловни бригадни ђенерал Боривоје Мирковић добио наређење да 15. априла авионима за Грчку евакуише 204 сандука на Капино Поље. Ђенерал је службено примио 10.200 килограма злата, 166 сандука са златним кованим новцем (8.300 килограма) и 38 сандука са златним полугама тешким 1.900 кг.

Краљ Петар стигао је 13. априла у манастир Острог, који је био предвиђен као његово сигурно склониште и склониште врховне команде. Са њим су стигли и министри, ђенерали, ађутанти. Два дана касније, краљ је са пратњом напустио земљу и авионом "савоја маркети ЦМ 79" полетео за Атину. Истог дана у три тромоторна бомбардера емигрирао је остатак краљевске владе носећи још 282 килограма злата.

ПРОКЛЕТСТВО ИЗ ПЕЋИНЕ

Благо које није могло да се транспортује завршено је у пећини брда Требјеса код Никшића. Тако се део новца неочекивано нашао код народа. Новчанице су кратко биле у оптицају, а њима су мештани почели да граде нове кућу, у граду и околини. Италијански окупатор је потом донео наредбу да се сав југословенски новац жигоше, док је динар уз лиру остао у оптицају. Многи Никшићани су се дочепали златника са ликом Наполеона. Та отимачина није им била срећна, уследиле су бројне личне и породичне трагедије, а последице носе и њихови данашњи потомци.

Извор: Новости