Јелена: Што нисам глупља на терену?!

Јелена Јанковић каже да после озбиљних проблема са леђима креће "од нуле", да се на терену сада осећа као да је "пала са Марса", али да је позитивна и здрава, што је најважније.

Тенис 20.02.2015 | 16:00

Јелени Јанковић баш не иде ове сезоне. Наступала је на три турнира, а учинак је баш мршав - прво коло (Бризбејн), прво коло (Аустралијан Опен), друго коло (Дубаи). Заиста мизерно за тениску која је била прва на свету, а прошле сезоне осма.

Али слаби резултати нису случајност, стигли су као последица вишемесечних проблема са леђима и дугог и напорног опоравка током којег је српска тенисерка била лишена свих активности.

"Повреда леђа ме је уништила. Морала сам да кренем од нуле. Два месеца, откако сам прекинула сезону, нисам тренирала, а и пре тога сам играла без тренинга. Бар три месеца без адекватног рада, то је дуг период. За пет месеци сам одиграла три, четири дуела, што је веома мало. Недостатак мечева је сада мој највећи проблем. Морам што пре да уђем у такмичарски ритам. Да моја игра иде течније, лакше", изјавила је за "Спортски журнал" Јелена.

Упркос свему, Јелена истиче да је најважније да је сада здрава, да се боље осећа и да брзо очекује повратак у форму.

"Нисам далеко од повратка у форму, недостају ми ситнице да проиграм. Неколико победа, али ни то није лако. У пет месеци сам имала три-четири меча, а раније по 20 или више. Имала сам 50 победа када сам оборила рекорд Крис Еверт. То прави велику разлику, на терену се осећам као да сам пала са Марса. Ноге се спетљају, не намештам се добро. Не знам шта пре да урадим. Али и даље сам позитивна и главно је да сам здрава".

У свом стилу додала је да би јој било много лакше када би "искључила мозак на терену".

"Требало би да на терену будем много глупља, јер ми у глави ради 300 на сат. Збуним саму себе. Много компликујем, анализирам и то ме спутава. Немам аутоматизам и много срљам. Не наместим се правилно на лопту. Уместо доброг решења, одиграм нешто савим пето", објаснила је Џеј Џеј.

Највише је нервира што је изгубила своје најјаче "оружје".

"Имала сам најбољу бекхенд паралелу на свету. Могла сам 30 лопти заредом да погодим у ћошак. А сада ограда, аут, мрежа, семафор, али ниједна у ћошак. Међутим, морам да останем позитивна, да радим и да, ако крене, играм све више турнира и тако враћам самопоуздање. Све иде са мечевима. Није исто тренирати и ударати без одговорности".

Некада најбоља тенисерка света нема ни кондиционог тренера ни физиотерапеута. На турнире путује са братом Марком и спаринг партнером Гораном Тошићем.

"Не треба ми нико осим њих јер радим према свом програму који имам већ годинама", објаснила је Џеј Џеј и додала да ће пред турнир у Индијан Велсу обновити, бар на кратко, сарадњу са америчким стручњаком Чипом Бруксом, са којим је радила пре пет година, када је на том турниру освојила последњу већу титулу.

Јелена, која је смршала шест килограма у последње време, са осмехом на лицу признала је да је размишљала и томе шта би могла да ради у животу, након што се плашила да јој је тениска каријера готова.

"Толико сам јела да сам размишљала да бих могла да постанем куварица", духовито је одговорила Јанковићева.

Српска тенисерка признала је да је велику борбу водила са килограмима.

"Била сам се баш заокружила и брат ме је зафркавао да сам најдебља тенисерка. Био је у праву, јер сам то видела по стварима. Све је пуцало на мени. Имала сам шест килограма више. Нисам ништа могла да радим, никакве терапије ми нису помагале, само сам јела. Храна ми је била лек. То је као на филму када видите оне девојке после раскида везе како једу само чоколаду. Тако сам и ја. Све ми се скупило - и раскид и повреда, није ми било лако да то превазиђем", открила је Јелена, која је пред крај прошле године прекинула шестогодишњу везу са црногорским ватерполистом Млађаном Јановићем.