Анализа: Јануар - мјесец кад је Ноле ушао у историју!

Федерер, Конорс, Лендл, Агаси... То је Новаково друштво! Питамо се како се осећа вечити критичар Виландер, кога је Ноле титулом у Мелбурну престигао по броју освојених гренд слемова?!

Тенис 20.02.2015 | 00:00

Новак Ђоковић се уз само три изгубљена сета стуштио ка титули Аустралијан опена, петој у његовој каријери. На тај начин постао је најбољи тенисер на том такмичењу у опен ери тениса, а једини који има више победа у Мелбурну од њега је Рој Емерсон (6).

Још пре почетка турнира смо писали о првој титули српског тенисера у Мелбурну, када је у оном легендарном полуфиналу прегазио Федерера, да би се у финалу, које је доста личило на ово са Маријем, изборио са горостасним Цонгом у четири сета. Тада је почела да се пише модерна тениска легенда, тада је садашњи најбољи тенисер света први пут осетио шта значи права слава, како је то када се милиони људи угледају на тебе и прате ти сваки корак.

Данас, Ђоковић има осам гренд слем титула, па је раме уз раме са легендама попут Андреа Агасија, Ивана Лендла и Џимија Конорса. Оно што би сваког искреног љубитеља тениса могло да обрадује је чињеница да је Новак освајањем ове титуле престигао свог вечитог критичара и скептика Матса Виландера.

Како ли се он сада осећа?

Новак је на још један начин ушао у историју (не тиме што је престигао Матса). Само пет играча је пре њега успело да освоји пет или више титула на истом гренд слему - Федерер, Борг, Сампрас, Конорс и Надал.
Пут дотле није био нимало лак, много труда је потребно како бисте били у оволико елитном друштву. Водимо вас на путовање од првог Новаковог финала, па све до овог последњег, од прве титуле, до ове коју је сад освојио.

На лето 2007. године, није се много ко надао да ће се Ноле наћи у борби за прво место са неприкосновеним Роџером Федерером. Иако му је пружио и више него достојан отпор, Швајцарац је тада био прејак, па је у три сета на Ју-Ес опену савладао нашег мајстора.

Уследило је финале са Цонгом 2008. године, о којем нећемо много дужити. 

Ђоковић је морао да пости две и по године, пре него што се докопао наредног финала. Повреде су узеле данак у том периоду каријере, али се вратио јачи него икад и догурао до другог њујоршког финала у каријери, када је, нажалост, поражен од Рафаела Надала у четири сета (4:6, 7:5, 4:6, 2:6).

Тада је Новак стекао преко потребно искуство, порази у великим мечевима су га ојачали, 2011. година је покуцала на врата, а наш најбољи тенисер свих времена их је отворио и новом госту скувао кафу и понудио ракијицу. Тај гост је извадио највећи поклон који један тенисер може да затражи - три гренд слем титуле.

На Аустралијан опену је у четвртфиналу пао Томаш Бердих, у полуфиналу Федерер, да би на ред дошло финале са човеком који ће га сањати - Ендијем Маријем. И на том мечу, који је Ђоковић добио без изгубљеног сета ситуација на терену је била слична овој у последњем финалу. Много дугих размена, психолошких игара, у којима је Мари и тада био слабији. Већ тада се видело колико хладну главу има наш тенисер. Маестралном игром је славио са 6:4, 6:2 и 6:3.

На крилима те победе дошао је и до полуфинала Ролан Гароса, али га је тамо "пресрео" Роџер Федерер. Као да то није било ништа, Ђоковић се појавио на Вимблдону још чвршћи и тамо се дочепао новог финала, где га је чекао најбољи играч света у том тренутку, Рафаел Надал. У мечу где није било компромиса, Новак је славио после четири сета са 6:4, 6:1, 1:6, 6:3.

Два месеца касније, последњи гренд слем године. Надал је у Њујорку ноћима сањао репризу финала из Лондона, до које је на крају и дошло. Али освета је изостала. Новак је успео да пробије најбољу одбрану у свету тениса, вероватно најбржег играча данашњице и то у четири сета. Пета гренд слем титула је освојена, Рафа је на освету морао још да чека. То што га је побеђивао на неким турнирима серије 1000 није била никаква сатисфакција за једног од најбољих икада (рекордер по броју освојених отворених првенстава Француске - има их девет).

Новак као да се намерачио на Рафу, а и овоме као да се омилило да губи баш од Србина, па су се састали у трећем узастопном Ђоковићевом финалу. Исход није био много другачији него на претходна два. Новак је славио, овога пута мало теже, у пет сетова. У четвртом је могао да преломи, али је Рафа био превише брз и упоран. Ушло се у одлучујући и таман када се мислило да ће се играти до сутра, наш тенисер је узео брејк, одбранио га, додуше са доста муке и славио четврту гренд слем титулу у годину дана. Рафаел Надал само што није заплакао, а говор једног од званичника је трајао толико дуго, да су оба тенисера морала да затраже столице.

После два успешна финала, Новак је на наредна два поражен, на првом баш од Рафе, али то није ништа страшно, пошто је он одувек био владар Ролан Гароса. Ушао је и у финале Ју-Ес опена, где га је победио Мари, који је тада био у животној форми.

А онда је опет на ред дошао Мелбурн, Ђоковићева друга кућа. У финалу, погодите ко - Енди Мари. Опет несрећни Британац уради све како треба, али онда налети на српску машину. Први сет је Ноле изгубио, али је после тај-брејка другог дела игре само један играч био на терену, а његово име је Новак. Тај дуел се није много разликовао од овог последњег, као ни од једног другог где се на тврдој подлози састају Србин и Шкот. Победио је са 6:7, 7:6, 6:3, 6:2 и на тај начин се одмах осветио Шкоту за пораз у Њујорку са краја сезоне 2012.

Најбољи светски тенисер је са грен слемовима постио годину и по дана (три пораза у финалима - једном од Марија, два пута од Надала), да би у једном од најбољих мечева деценије славио против Федерера на "његовом" Вимблдону на лето 2014. године и тако дошао до друге титуле на можда и најпрестижнијем турниру света. У свим сетовима су оба тенисера освојила минимум по четири гема, а меч је трајао мало мање од четири сата. Ђоковић је узео брејк Роџеру и тако славио са 6:4 у одлучујућем сету.

О последнем финалу нећемо много да причамо. Енди Мари је постао жртва налета најбољег тенисера света, а Новак Ђоковић је ушао у такозвани "клуб осам" придруживши се Лендлу, Агасију и Конорсу. Следећи на реду за обарање је, бар када је опен ера у питању, Бјерн Борг, који има 11 титула. Што да не, можда га сустигне већ ове године, математика је јасна.

Мислите ли да је то могуће?