Analiza: Januar - mjesec kad je Nole ušao u istoriju!

Federer, Konors, Lendl, Agasi... To je Novakovo društvo! Pitamo se kako se oseća večiti kritičar Vilander, koga je Nole titulom u Melburnu prestigao po broju osvojenih grend slemova?!

Tenis 20.02.2015 | 00:00

Novak Đoković se uz samo tri izgubljena seta stuštio ka tituli Australijan opena, petoj u njegovoj karijeri. Na taj način postao je najbolji teniser na tom takmičenju u open eri tenisa, a jedini koji ima više pobeda u Melburnu od njega je Roj Emerson (6).

Još pre početka turnira smo pisali o prvoj tituli srpskog tenisera u Melburnu, kada je u onom legendarnom polufinalu pregazio Federera, da bi se u finalu, koje je dosta ličilo na ovo sa Marijem, izborio sa gorostasnim Congom u četiri seta. Tada je počela da se piše moderna teniska legenda, tada je sadašnji najbolji teniser sveta prvi put osetio šta znači prava slava, kako je to kada se milioni ljudi ugledaju na tebe i prate ti svaki korak.

Danas, Đoković ima osam grend slem titula, pa je rame uz rame sa legendama poput Andrea Agasija, Ivana Lendla i Džimija Konorsa. Ono što bi svakog iskrenog ljubitelja tenisa moglo da obraduje je činjenica da je Novak osvajanjem ove titule prestigao svog večitog kritičara i skeptika Matsa Vilandera.

Kako li se on sada oseća?

Novak je na još jedan način ušao u istoriju (ne time što je prestigao Matsa). Samo pet igrača je pre njega uspelo da osvoji pet ili više titula na istom grend slemu - Federer, Borg, Sampras, Konors i Nadal.
Put dotle nije bio nimalo lak, mnogo truda je potrebno kako biste bili u ovoliko elitnom društvu. Vodimo vas na putovanje od prvog Novakovog finala, pa sve do ovog poslednjeg, od prve titule, do ove koju je sad osvojio.

Na leto 2007. godine, nije se mnogo ko nadao da će se Nole naći u borbi za prvo mesto sa neprikosnovenim Rodžerom Federerom. Iako mu je pružio i više nego dostojan otpor, Švajcarac je tada bio prejak, pa je u tri seta na Ju-Es openu savladao našeg majstora.

Usledilo je finale sa Congom 2008. godine, o kojem nećemo mnogo dužiti. 

Đoković je morao da posti dve i po godine, pre nego što se dokopao narednog finala. Povrede su uzele danak u tom periodu karijere, ali se vratio jači nego ikad i dogurao do drugog njujorškog finala u karijeri, kada je, nažalost, poražen od Rafaela Nadala u četiri seta (4:6, 7:5, 4:6, 2:6).

Tada je Novak stekao preko potrebno iskustvo, porazi u velikim mečevima su ga ojačali, 2011. godina je pokucala na vrata, a naš najbolji teniser svih vremena ih je otvorio i novom gostu skuvao kafu i ponudio rakijicu. Taj gost je izvadio najveći poklon koji jedan teniser može da zatraži - tri grend slem titule.

Na Australijan openu je u četvrtfinalu pao Tomaš Berdih, u polufinalu Federer, da bi na red došlo finale sa čovekom koji će ga sanjati - Endijem Marijem. I na tom meču, koji je Đoković dobio bez izgubljenog seta situacija na terenu je bila slična ovoj u poslednjem finalu. Mnogo dugih razmena, psiholoških igara, u kojima je Mari i tada bio slabiji. Već tada se videlo koliko hladnu glavu ima naš teniser. Maestralnom igrom je slavio sa 6:4, 6:2 i 6:3.

Na krilima te pobede došao je i do polufinala Rolan Garosa, ali ga je tamo "presreo" Rodžer Federer. Kao da to nije bilo ništa, Đoković se pojavio na Vimbldonu još čvršći i tamo se dočepao novog finala, gde ga je čekao najbolji igrač sveta u tom trenutku, Rafael Nadal. U meču gde nije bilo kompromisa, Novak je slavio posle četiri seta sa 6:4, 6:1, 1:6, 6:3.

Dva meseca kasnije, poslednji grend slem godine. Nadal je u Njujorku noćima sanjao reprizu finala iz Londona, do koje je na kraju i došlo. Ali osveta je izostala. Novak je uspeo da probije najbolju odbranu u svetu tenisa, verovatno najbržeg igrača današnjice i to u četiri seta. Peta grend slem titula je osvojena, Rafa je na osvetu morao još da čeka. To što ga je pobeđivao na nekim turnirima serije 1000 nije bila nikakva satisfakcija za jednog od najboljih ikada (rekorder po broju osvojenih otvorenih prvenstava Francuske - ima ih devet).

Novak kao da se nameračio na Rafu, a i ovome kao da se omililo da gubi baš od Srbina, pa su se sastali u trećem uzastopnom Đokovićevom finalu. Ishod nije bio mnogo drugačiji nego na prethodna dva. Novak je slavio, ovoga puta malo teže, u pet setova. U četvrtom je mogao da prelomi, ali je Rafa bio previše brz i uporan. Ušlo se u odlučujući i taman kada se mislilo da će se igrati do sutra, naš teniser je uzeo brejk, odbranio ga, doduše sa dosta muke i slavio četvrtu grend slem titulu u godinu dana. Rafael Nadal samo što nije zaplakao, a govor jednog od zvaničnika je trajao toliko dugo, da su oba tenisera morala da zatraže stolice.

Posle dva uspešna finala, Novak je na naredna dva poražen, na prvom baš od Rafe, ali to nije ništa strašno, pošto je on oduvek bio vladar Rolan Garosa. Ušao je i u finale Ju-Es opena, gde ga je pobedio Mari, koji je tada bio u životnoj formi.

A onda je opet na red došao Melburn, Đokovićeva druga kuća. U finalu, pogodite ko - Endi Mari. Opet nesrećni Britanac uradi sve kako treba, ali onda naleti na srpsku mašinu. Prvi set je Nole izgubio, ali je posle taj-brejka drugog dela igre samo jedan igrač bio na terenu, a njegovo ime je Novak. Taj duel se nije mnogo razlikovao od ovog poslednjeg, kao ni od jednog drugog gde se na tvrdoj podlozi sastaju Srbin i Škot. Pobedio je sa 6:7, 7:6, 6:3, 6:2 i na taj način se odmah osvetio Škotu za poraz u Njujorku sa kraja sezone 2012.

Najbolji svetski teniser je sa gren slemovima postio godinu i po dana (tri poraza u finalima - jednom od Marija, dva puta od Nadala), da bi u jednom od najboljih mečeva decenije slavio protiv Federera na "njegovom" Vimbldonu na leto 2014. godine i tako došao do druge titule na možda i najprestižnijem turniru sveta. U svim setovima su oba tenisera osvojila minimum po četiri gema, a meč je trajao malo manje od četiri sata. Đoković je uzeo brejk Rodžeru i tako slavio sa 6:4 u odlučujućem setu.

O poslednem finalu nećemo mnogo da pričamo. Endi Mari je postao žrtva naleta najboljeg tenisera sveta, a Novak Đoković je ušao u takozvani "klub osam" pridruživši se Lendlu, Agasiju i Konorsu. Sledeći na redu za obaranje je, bar kada je open era u pitanju, Bjern Borg, koji ima 11 titula. Što da ne, možda ga sustigne već ove godine, matematika je jasna.

Mislite li da je to moguće?