Ово је најмлађи профи у историји Партизана!

Личи на Сава Милошевића, даје по шест голова и нема менаџера! Пример Душана Влаховића наговештава да управа црно-белих жели да раскрсти са негативним утицајем агената, али остаје питање шта ће се десити кад први следећи таленат дође на разговор о стипендирању.

Фудбал 18.02.2015 | 20:40

Партизанова фабрика асова у „Земунелу“ ради без престанка. Само што је са производне траке сишао Иван Шапоњић, о чијем се могућем трансферу у Андерлехт говори после свега 33 минута у дресу првог тима, црно-бели су у орбиту лансирали још једног нападача који би, процена је стручњака, могао да направи каријеру сличну оној коју су градили Стеван Јоветић и Александар Митровић. Одлука руководства клуба из Хумске 1 да последњег дана прелазног рока потпише професионални уговор са Душаном Влаховићем за многе је изненађујућа, поготову кад је реч о дечку који је тек напунио 15 година, међутим...

Гледају ли се само само играчки квалитети та ињекција самопоуздања убризгана у тело младог Земунца могла би да има позитиван ефекат. Под врло битним условом: да га новац који ће добијати на основу чињенице да је постао најмлађи професионалац у историји Партизана не спута у развоју.
„Зато сам, чим је потписао професионални уговор, са њим обавио већ два разговора, како бих му предочио да није Богом дан и да мора с обе ноге да остане на земљи, ако мисли да настави да показује оно због чега смо га ангажовали“, педагошки је предочио је за МОЗЗАРТ Спорт Милан Ристић, тренер пионирске секције Партизана у којој Душан Влаховић (рођен 26. јануара 2000) доминира не само стасом (178 центиметара, 76 килограма), него и учинком.

На свега осам утакмица јесење сезоне у Пионирској лиги Србије овај момак дао је чак 23 гола и тиме се препоручио одговорнима у Хумској да га „вежу“ професионалним уговором.
„У победи над Бродарцем 7:0 Душан је постигао шест голова, пет пута је био стрелац кад смо добили Рад 7:1, а забележио је хет-трик у тријумфу над талентованим дечацима Чукаричког (3:2)“, подсећа Ристић и додаје да је Влаховић стигао међу црно-беле физички неспреман, те да је прва четири месеца, осим екипним, био посвећен додатним индивидуалним тренинзима не би ли „стигао“ екипу.

Кад је то учинио просто је експлодирао. Можда и због урођених физичких карактеристика, због чега га у Хумској 1 на сва уста хвале и кажу да је један од пројеката за будућност.
„Реч је о класичном нападачу, по квалитетима најближи је ономе што је у Паритзану представљао Саво Милошевић, с тим што је доста бржи од садашњег потпредседника Фудбалског савеза Србије. Притом, доминантан је у свом узрасту. Кад то кажем, не мислим да све решава на снагу, већ да функцијама далеко превазилази генерацију. Лева нога, осећај за гол, луцидна решења... То нисте видели... Као, рецимо, Ибрахимовић: вретенасте је грађе, узак у струку, широких рамена, порашће до 195 центиметара и сви који су га гледали сложни су у осцени да се упркос тој висини сасвим добро креће с лоптом. Није спор играч. Напротив“.

ТРЕНЕР МИЛАН РИСТИЋ: САИГРАЧИ ГА ИЗАБРАЛИ ЗА КАПИТЕНА ТАЈНИМ ГЛАСАЊЕМ

Душан Влаховић је у Партизан стигао после епизода у земунској Алтини и ОФК Београду, наводно је флертовао и са Црвеном звездом, али да је после разговора са родитељима одлучио да пређе у Партизан. И ту, упркос чињеници да је тек пионир, завреди пажњу остатка екипе.
„Он није само нападач, већ наш први одбрамбени играч, пошто висином и брзином одлично покрива простор и користан је у високом пресингу. Лидер је тима, постао је капитен тако што су га саиграчи изабрали на ту „функцију“ тајним гласањем. То показује шта су они у њему препознали“, објаснио је Милан Ристић и додао да Влаховић нема менаџера, што је у модерном фудбалу, поготову у Србији, реткост.

ПОРУКА МЕНАЏЕРИМА, МАМИЋЕВ ПРИМЕР И ОПАСНО ИГРАЊЕ СА БУДУЋНОШЋУ

Управо та чињеница могла би се узети као први корак у најави Партизанових функционера да ће окренути лист кад је реч о односима са фудбалским агентима. Чињеница да су Душана Влаховића везали професионалним уговором јасна је порука менаџерима да држе руке даље од једног од бисера црно-белих, кога ће, уместо трећег лица финансирати искључиво клуб. И то је добро. Као што је ваљано препознати таленат у раном добу и налик пословним потезима Здравка Мамића у загребачком Динаму рачунати да ће једног дана вредети далеко више него што је у његов развој уложено, без бојазни да ће део новца од будућег трансфера присвојити неко ван клуба. Ако се посматра само на тај начин онда је одлука Партизанових челника на месту и делује охрабрујуће по будућност клуба. Али...

Влаховићев потпис истовремено делује као ход акробате по жици у циркуском шатору. Не само да је дилема да ли ће он успети да у стварност преточи најаве о великој каријери. Далеко је већа невоља по црно-беле садржана у питању: шта ће десити кад први следећи таленат закуца на врата клуба и са 15 година затражи статус професионаца? Душан је, наравно, не својом кривицом, прескочио стипендијски стаж и дошао у ситуацију да већ сад зарађује више од колега са којима дели свлачионицу, због чега постоји опасност да се неко од њих осети угроженим, одбаченим, мање мотивисаним... Јасно је да финансијски унакажен Партизан нема новца да плаћа првотимце, а камоли малолетнике од којих ће неко кад дође на разговор о стипендирању имати легитимно право да завапи: „дајте и мени исти уговор“.

Шта онда?