Са Сашом Обрадовићем о Звезди, сузама, Алби, ЕЛ...

Буџети често, ипак, нису пресудни и не морају да играју главну улогу у спорту. Саша Обрадовић, српски кошаркашки тренер, доказ је за то. Бивши ас Црвене звезде чини чуда са Албом у топ 16 фази упркос чињеници да немачки клуб има један од најмањих буџета у Евролиги.

Кошарка 17.02.2015 | 16:20

О тријумфима над Барселоном, Макабијем и Галатасарајем прича Европа, из Берлина се види четвртфинале Евролиге?

- Све је могуће, али да се не заносимо. Свака наша победа до сада је велика, а пласман у топ 16 велики успех. Огромна је ствар када се припремаш за џинове, његове играче, тренере. Кад их победиш, онда те више поштују. Да нисмо имали превише изгубљених лопти, што нас је коштало пораза од Жалгириса и Панатинаикоса, имали бисмо и бољи скор. Међутим, то звучи превише, било би преко свих очекивања - каже Обрадовић за „Блиц“.

Расту ли апетити?

- Потребно је да из европских битака изађемо јачи у немачкој лиги, да не будемо арогантни. Домаће такмичење нам је, ипак, приоритет, не смемо да губимо, морамо да сачувамо психолошку стабилност, јер имамо одређени лимит. Нико није очекивао да ћемо у фебруару бити први на табели немачког првенства и конкуренти за топ 8 Евролиге. Све што смо до сада урадили носи терет, није лако, поготову кад немаш искуство. И ако још који пут паднемо у шампионату, и ако не остваримо више ниједну победу у Евролиги, и даље смо успешни. Играчи и ја имамо велику медијску пажњу, интересовање од других клубова и агената.

Други пут сте после подвига у Евролиги поражени у Немачкој?

- Нормално је да изгубиш на концентрацији, Бундес лига је тежа него израелска или грчка, сваког викенда морамо да играмо преко могућности, 101 одсто, а имаш ривале који се спремају за тебе по седам дана. Мораш да се вратиш, не само психолошки.

Дочек навијача Звезде у „Пиониру“?

- Незабораван, остаће заувек у сећању, речима не може да се опише. Заплакао сам и тако показао колико осећам поштовање свог народа, клуба, то ми значи да будем још бољи, јер ово је тежак посао. Драго ми је што нисам нигде затворио врата, а кад те твоји награде и пораз лакше падне. Дочек Делија има јачину велике победе, трофеја.

Србију чека тежак пут преко Евробаскета до Рија?

- У Берлину нас чека екстремно јака група, неко од великих ће испасти. Немци ће играти пред својим навијачима, Турци такође, биће их више од наших, Италија је квалитетна, о Шпанији да не причам... Питање је у којим саставима ће доћи, али и ми ћемо, иако подмлађени, бити јачи. Додатни изазов је да поновиш успех, теже него освојити, само да прођемо без повреда, а из оваквих паклених сезона нико не излази нерањив. Сада је ритам утакмица тежи него у време када сам ја играо, смањује каријеру играча. Увек је питање шта доноси лето и да ли можеш у континуитету да сачуваш форму. Теодосић је носилац, Радуљици се мора помоћи под кошем... Добро је поставити велики циљ, али се не треба оптеретити тиме.

Колико значи светско сребро?

- Много, за наше играче, тренере, генерално српској кошарци учвршћује позиције. Ђорђевић је из једног циклуса дошао у ситуацију да добије посао у великом клубу. Именом је допринео да се направи друга слика о нашој репрезентацији. Ивковић је пре њега доста тога урадио, али свака промена је добродошла. Успех на Светском купу се везује и за рад Савеза, воде га способни људи, који су обезбедили услове за велики резултат - закључио је Обрадовић.

Размишљате ли да једног дана водите Звезду или Србију?

- Нормално. Једног дана ћу водити Звезду. Имам високе критеријуме, али тренерски посао је такав, не знаш где ће те одвести, можда скроз из извесне на неку десету дестинацију. Мој животни мото је да се не бавим стварима на које не могу да утичем. Не волим експонирања, ионако сам у Немачкој превише заступљен у медијима, због чега нисам пресрећан.

Слика од недеље када је Обрадовић на мечу са Олденбургом изгубио живце и на тајм-ауту се умало потукао са играчем свог тима Алексом Ренфроом обишла је свет.

- Ма то је све нормално у кошарци. То је део тешког ритма, нервозе, физичког умора... Не би требало то да радим. Међутим, нико се не бави тиме што смо се неколико секунди после тога загрлили и рекли: „Хајде да победимо“. Сви су пренели оно што је било пре тога и што није за похвалу. И ја бих реаговао исто да сам био на његовом месту!

Хоће ли бити кажњен?

- Нећу да га казним. Он је искључен на утакмици и то му је довољна казна.