Sa Sašom Obradovićem o Zvezdi, suzama, Albi, EL...

Budžeti često, ipak, nisu presudni i ne moraju da igraju glavnu ulogu u sportu. Saša Obradović, srpski košarkaški trener, dokaz je za to. Bivši as Crvene zvezde čini čuda sa Albom u top 16 fazi uprkos činjenici da nemački klub ima jedan od najmanjih budžeta u Evroligi.

Košarka 17.02.2015 | 16:20

O trijumfima nad Barselonom, Makabijem i Galatasarajem priča Evropa, iz Berlina se vidi četvrtfinale Evrolige?

- Sve je moguće, ali da se ne zanosimo. Svaka naša pobeda do sada je velika, a plasman u top 16 veliki uspeh. Ogromna je stvar kada se pripremaš za džinove, njegove igrače, trenere. Kad ih pobediš, onda te više poštuju. Da nismo imali previše izgubljenih lopti, što nas je koštalo poraza od Žalgirisa i Panatinaikosa, imali bismo i bolji skor. Međutim, to zvuči previše, bilo bi preko svih očekivanja - kaže Obradović za „Blic“.

Rastu li apetiti?

- Potrebno je da iz evropskih bitaka izađemo jači u nemačkoj ligi, da ne budemo arogantni. Domaće takmičenje nam je, ipak, prioritet, ne smemo da gubimo, moramo da sačuvamo psihološku stabilnost, jer imamo određeni limit. Niko nije očekivao da ćemo u februaru biti prvi na tabeli nemačkog prvenstva i konkurenti za top 8 Evrolige. Sve što smo do sada uradili nosi teret, nije lako, pogotovu kad nemaš iskustvo. I ako još koji put padnemo u šampionatu, i ako ne ostvarimo više nijednu pobedu u Evroligi, i dalje smo uspešni. Igrači i ja imamo veliku medijsku pažnju, interesovanje od drugih klubova i agenata.

Drugi put ste posle podviga u Evroligi poraženi u Nemačkoj?

- Normalno je da izgubiš na koncentraciji, Bundes liga je teža nego izraelska ili grčka, svakog vikenda moramo da igramo preko mogućnosti, 101 odsto, a imaš rivale koji se spremaju za tebe po sedam dana. Moraš da se vratiš, ne samo psihološki.

Doček navijača Zvezde u „Pioniru“?

- Nezaboravan, ostaće zauvek u sećanju, rečima ne može da se opiše. Zaplakao sam i tako pokazao koliko osećam poštovanje svog naroda, kluba, to mi znači da budem još bolji, jer ovo je težak posao. Drago mi je što nisam nigde zatvorio vrata, a kad te tvoji nagrade i poraz lakše padne. Doček Delija ima jačinu velike pobede, trofeja.

Srbiju čeka težak put preko Evrobasketa do Rija?

- U Berlinu nas čeka ekstremno jaka grupa, neko od velikih će ispasti. Nemci će igrati pred svojim navijačima, Turci takođe, biće ih više od naših, Italija je kvalitetna, o Španiji da ne pričam... Pitanje je u kojim sastavima će doći, ali i mi ćemo, iako podmlađeni, biti jači. Dodatni izazov je da ponoviš uspeh, teže nego osvojiti, samo da prođemo bez povreda, a iz ovakvih paklenih sezona niko ne izlazi neranjiv. Sada je ritam utakmica teži nego u vreme kada sam ja igrao, smanjuje karijeru igrača. Uvek je pitanje šta donosi leto i da li možeš u kontinuitetu da sačuvaš formu. Teodosić je nosilac, Raduljici se mora pomoći pod košem... Dobro je postaviti veliki cilj, ali se ne treba opteretiti time.

Koliko znači svetsko srebro?

- Mnogo, za naše igrače, trenere, generalno srpskoj košarci učvršćuje pozicije. Đorđević je iz jednog ciklusa došao u situaciju da dobije posao u velikom klubu. Imenom je doprineo da se napravi druga slika o našoj reprezentaciji. Ivković je pre njega dosta toga uradio, ali svaka promena je dobrodošla. Uspeh na Svetskom kupu se vezuje i za rad Saveza, vode ga sposobni ljudi, koji su obezbedili uslove za veliki rezultat - zaključio je Obradović.

Razmišljate li da jednog dana vodite Zvezdu ili Srbiju?

- Normalno. Jednog dana ću voditi Zvezdu. Imam visoke kriterijume, ali trenerski posao je takav, ne znaš gde će te odvesti, možda skroz iz izvesne na neku desetu destinaciju. Moj životni moto je da se ne bavim stvarima na koje ne mogu da utičem. Ne volim eksponiranja, ionako sam u Nemačkoj previše zastupljen u medijima, zbog čega nisam presrećan.

Slika od nedelje kada je Obradović na meču sa Oldenburgom izgubio živce i na tajm-autu se umalo potukao sa igračem svog tima Aleksom Renfroom obišla je svet.

- Ma to je sve normalno u košarci. To je deo teškog ritma, nervoze, fizičkog umora... Ne bi trebalo to da radim. Međutim, niko se ne bavi time što smo se nekoliko sekundi posle toga zagrlili i rekli: „Hajde da pobedimo“. Svi su preneli ono što je bilo pre toga i što nije za pohvalu. I ja bih reagovao isto da sam bio na njegovom mestu!

Hoće li biti kažnjen?

- Neću da ga kaznim. On je isključen na utakmici i to mu je dovoljna kazna.