Пикси: Коларов и Бане не могу бити лидери ''Орлова''!

Уз све поштовање према Ивановићу и Коларову, у нашој репрезентацији када смо имали резултате никада бекови нису водили главну реч - поручио је Драган Стојковић Пикси из Париза.

Фудбал 16.02.2015 | 12:20

Фудбалски ас, касније председник ФС Југославије и Црвене звезде, на крају се определио за тренерски хлеб са седам кора и шест година успешно предводио Нагоју. У интервјуу за “Блиц” одговарао је на сва питања хируршки прецизно, онако како је погађао мреже из слободних удараца и корнера.

“Орловима” недостаје аутентична десетка, каква сте и сами некад били?

- Ивановић и Коларов су сјајни играчи, играју у врхунским клубовима на високом нивоу, међутим, по мом мишљењу, не могу да буду носиоци игре репрезентације, лидери. Увек смо имали одличне дефанзивце, али су публику на ноге дизали нападачи и везни играчи. Нису, наравно, криви Ивановић и Коларов што други не могу или не умеју да се наметну.

Матић се намеће у последње време?

- Тачно је то, али је Матић задњи везни. Капа доле за све што ради у Челсију, одличан је играч, али нама су потребни они који дају голове, погађају из слободног ударца, дају пас за гол, умеју да направе виц на терену. То нам недостаје.

Из садашње перспективе стиче се утисак да је Дејану Савићевићу и Драгану Стојковићу после играчке каријере требало доделити другачије улоге.

- Могуће је да би добитна комбинација била да је Дејо постао председник Савеза, а ја селектор. Мене су тада замолили да преузмем вођење Савеза јер сам био помиритељ, једино прихватљиво решење за стране које су биле у сукобу. Врло брзо сам схватио да ја не могу то да радим јер нисам политичар. Ухватили су ме на емоцију: “треба да помогнеш, одавде си почео”. Када сам после гостовања у Торонту саопштио да се нећу кандидовати за нови мандат, то су чули у Звезди и звали ме.

Србија је у тешкој позицији пред гостовање Португалу у марту?

- Од почетка квалификација видео сам да ће бити много проблема. Од Јерменије је требало да изгубимо. У реду, извукли смо реми, али смо на терену изгледали далеко од озбиљне репрезентације. После је настао проблем друге врсте са Албанијом, који се вуче још од Ђенове. Улазак тих људи на терен, хаос. Поштено је рећи да чудо треба да се деси, па да се пласирамо на Евро у Француској. Није срамота изгубити, али треба губити са стилом.

Уколико не успемо, било би то треће везано велико такмичење без нас?

- Амбијент је негативан, стално имамо неке поделе. Нешто не штима, иако имамо одличне играче који су у врхунским клубовима. Фудбал је само рефлексија на стање у држави. И ако не успемо, то треба схватити као показатељ где су нам клубови и репрезентација. Тешко је давати било какав савет, али селектору Ћурчићу треба подршка јавности. Желим му све најбоље, морамо се надати и веровати у успех. И радити на томе да напредујемо.

Црвена звезда и Партизан чекају спас у приватизацији?

- Нисам експерт по том питању, али видим да се сви хватају за приватизацију. Не знам да ли је то решење, али дефинитивно мора нешто да се промени. То је на људима који се тим питањем баве у држави и на клупским челницима. Побољшати стање у условима у којима живимо није лако. Оно што могу да приметим јесте да ми стално или каскамо или смо у раскораку. Још док сам ја био председник Савеза, радили смо на рефлекторима, теренима са вештачком травом. Све иде споро и то као да је наша судбина.

Дуго нисте били у Србији?

- Годину дана. Немам контакт са Црвеном звездом. Не зовем и не зову ме. Жао ми је због стања у којем се клуб налази. Када сам био председник, освајали смо трофеје, исплаћивали плате играчима. После су ме оптужили да сам распродао тим. Треба питати и те играче да ли су хтели да остану. Политика је била таква да мора да се преживи. Уместо задовољства, на челу Звезде сам сваки дан имао стрес, нервозу, крпљење рупа. Осећао сам као да голим табанима ходам по врелој плотни.

Погодила су ме нека дешавања, човек сам од крви и меса, нисам неке ствари заслужио. Кад је Михајловић био селектор, питао сам да дођем у Пазову, видео спортски центар, попио кафу. Не желим да сметам.

Стојковић се недавно вратио у Париз из Лондона, искористио пут на Острво за дружење са Славишом Јокановићем.

- Био сам његов гост на утакмици Вотфорд - Блекбурн. Било је право задовољство дружити се са Јоканом, прославити победу његовог Вотфорда. Искористио сам прилику и да разговарам о наставку тренерске каријере. Од октобра траје нека прича око мог ангажмана у Енглеској. Има неких понуда из Премијер лиге и Чемпионшипа, али није коректно према колегама да откривам клубове јер не знам у овом тренутку да ли ће доћи до сарадње.

Својевремено се Харис Џиновић хвалио малим фудбалом са друштвом из Париза.

- Не играм више, био сам супериоран. Не дружим се претерано са нашим људима овде. Знате како кажу: што мање наших, то боље - додаје Стојковић.

Шта би Стојковић са садашњим искуством поручио Стојковићу из играчких дана у Звезди?

- Да мање блеји и прави друштво другарима, а да више времена посвети одмору и фудбалској едукацији, учењу језика, али то сваки млади играч мора да прође. Много сам тренирао, био посвећен, ишао да играм по селима и ливадама, где су други избегавали, јер сам народу желео да пружим задовољство. Поносан сам на то време, али бих Пиксија саветовао да корисније троши слободно време.

Да ли бисте сели једног дана на клупу Црвене звезде или репрезентације?

- Искрен да будем - не. Као професионалац, никад не реци - никад, али кад идеш емоцијом, срцем, то није добро. Рационално размишљајући, у овом тренутку не видим себе у Србији - завршио је Стојковић.