Piksi: Kolarov i Bane ne mogu biti lideri ''Orlova''!

Uz sve poštovanje prema Ivanoviću i Kolarovu, u našoj reprezentaciji kada smo imali rezultate nikada bekovi nisu vodili glavnu reč - poručio je Dragan Stojković Piksi iz Pariza.

Fudbal 16.02.2015 | 12:20

Fudbalski as, kasnije predsednik FS Jugoslavije i Crvene zvezde, na kraju se opredelio za trenerski hleb sa sedam kora i šest godina uspešno predvodio Nagoju. U intervjuu za “Blic” odgovarao je na sva pitanja hirurški precizno, onako kako je pogađao mreže iz slobodnih udaraca i kornera.

“Orlovima” nedostaje autentična desetka, kakva ste i sami nekad bili?

- Ivanović i Kolarov su sjajni igrači, igraju u vrhunskim klubovima na visokom nivou, međutim, po mom mišljenju, ne mogu da budu nosioci igre reprezentacije, lideri. Uvek smo imali odlične defanzivce, ali su publiku na noge dizali napadači i vezni igrači. Nisu, naravno, krivi Ivanović i Kolarov što drugi ne mogu ili ne umeju da se nametnu.

Matić se nameće u poslednje vreme?

- Tačno je to, ali je Matić zadnji vezni. Kapa dole za sve što radi u Čelsiju, odličan je igrač, ali nama su potrebni oni koji daju golove, pogađaju iz slobodnog udarca, daju pas za gol, umeju da naprave vic na terenu. To nam nedostaje.

Iz sadašnje perspektive stiče se utisak da je Dejanu Savićeviću i Draganu Stojkoviću posle igračke karijere trebalo dodeliti drugačije uloge.

- Moguće je da bi dobitna kombinacija bila da je Dejo postao predsednik Saveza, a ja selektor. Mene su tada zamolili da preuzmem vođenje Saveza jer sam bio pomiritelj, jedino prihvatljivo rešenje za strane koje su bile u sukobu. Vrlo brzo sam shvatio da ja ne mogu to da radim jer nisam političar. Uhvatili su me na emociju: “treba da pomogneš, odavde si počeo”. Kada sam posle gostovanja u Torontu saopštio da se neću kandidovati za novi mandat, to su čuli u Zvezdi i zvali me.

Srbija je u teškoj poziciji pred gostovanje Portugalu u martu?

- Od početka kvalifikacija video sam da će biti mnogo problema. Od Jermenije je trebalo da izgubimo. U redu, izvukli smo remi, ali smo na terenu izgledali daleko od ozbiljne reprezentacije. Posle je nastao problem druge vrste sa Albanijom, koji se vuče još od Đenove. Ulazak tih ljudi na teren, haos. Pošteno je reći da čudo treba da se desi, pa da se plasiramo na Evro u Francuskoj. Nije sramota izgubiti, ali treba gubiti sa stilom.

Ukoliko ne uspemo, bilo bi to treće vezano veliko takmičenje bez nas?

- Ambijent je negativan, stalno imamo neke podele. Nešto ne štima, iako imamo odlične igrače koji su u vrhunskim klubovima. Fudbal je samo refleksija na stanje u državi. I ako ne uspemo, to treba shvatiti kao pokazatelj gde su nam klubovi i reprezentacija. Teško je davati bilo kakav savet, ali selektoru Ćurčiću treba podrška javnosti. Želim mu sve najbolje, moramo se nadati i verovati u uspeh. I raditi na tome da napredujemo.

Crvena zvezda i Partizan čekaju spas u privatizaciji?

- Nisam ekspert po tom pitanju, ali vidim da se svi hvataju za privatizaciju. Ne znam da li je to rešenje, ali definitivno mora nešto da se promeni. To je na ljudima koji se tim pitanjem bave u državi i na klupskim čelnicima. Poboljšati stanje u uslovima u kojima živimo nije lako. Ono što mogu da primetim jeste da mi stalno ili kaskamo ili smo u raskoraku. Još dok sam ja bio predsednik Saveza, radili smo na reflektorima, terenima sa veštačkom travom. Sve ide sporo i to kao da je naša sudbina.

Dugo niste bili u Srbiji?

- Godinu dana. Nemam kontakt sa Crvenom zvezdom. Ne zovem i ne zovu me. Žao mi je zbog stanja u kojem se klub nalazi. Kada sam bio predsednik, osvajali smo trofeje, isplaćivali plate igračima. Posle su me optužili da sam rasprodao tim. Treba pitati i te igrače da li su hteli da ostanu. Politika je bila takva da mora da se preživi. Umesto zadovoljstva, na čelu Zvezde sam svaki dan imao stres, nervozu, krpljenje rupa. Osećao sam kao da golim tabanima hodam po vreloj plotni.

Pogodila su me neka dešavanja, čovek sam od krvi i mesa, nisam neke stvari zaslužio. Kad je Mihajlović bio selektor, pitao sam da dođem u Pazovu, video sportski centar, popio kafu. Ne želim da smetam.

Stojković se nedavno vratio u Pariz iz Londona, iskoristio put na Ostrvo za druženje sa Slavišom Jokanovićem.

- Bio sam njegov gost na utakmici Votford - Blekburn. Bilo je pravo zadovoljstvo družiti se sa Jokanom, proslaviti pobedu njegovog Votforda. Iskoristio sam priliku i da razgovaram o nastavku trenerske karijere. Od oktobra traje neka priča oko mog angažmana u Engleskoj. Ima nekih ponuda iz Premijer lige i Čempionšipa, ali nije korektno prema kolegama da otkrivam klubove jer ne znam u ovom trenutku da li će doći do saradnje.

Svojevremeno se Haris Džinović hvalio malim fudbalom sa društvom iz Pariza.

- Ne igram više, bio sam superioran. Ne družim se preterano sa našim ljudima ovde. Znate kako kažu: što manje naših, to bolje - dodaje Stojković.

Šta bi Stojković sa sadašnjim iskustvom poručio Stojkoviću iz igračkih dana u Zvezdi?

- Da manje bleji i pravi društvo drugarima, a da više vremena posveti odmoru i fudbalskoj edukaciji, učenju jezika, ali to svaki mladi igrač mora da prođe. Mnogo sam trenirao, bio posvećen, išao da igram po selima i livadama, gde su drugi izbegavali, jer sam narodu želeo da pružim zadovoljstvo. Ponosan sam na to vreme, ali bih Piksija savetovao da korisnije troši slobodno vreme.

Da li biste seli jednog dana na klupu Crvene zvezde ili reprezentacije?

- Iskren da budem - ne. Kao profesionalac, nikad ne reci - nikad, ali kad ideš emocijom, srcem, to nije dobro. Racionalno razmišljajući, u ovom trenutku ne vidim sebe u Srbiji - završio je Stojković.