БиХ пред вратима ЕУ за 10 година?

Пред Босном и Херцеговином је огроман посао када су у питању европске интеграције, а под претпоставком да све буде ишло како треба процјене аналитичара говоре да би она пред вратима ЕУ могли бити за најмање 10 година.

Босна и Херцеговина 16.02.2015 | 08:51

"Оптимистична је 2025. година. Наше политичке елите чине све да се отежа пут БиХ према ЕУ јер тај пут подразумијева да многи попут њих ту немају шта да траже", рекао је Асим Мујкић, професор на Факултету политичких наука у Сарајеву.

Стручњаци наглашавају да рок од десет година као циљ није недостижан, али под условом да већ данас све институције у БиХ уз одлучне намјере ЕУ почну да раде на томе, односно на испуњавању услова за подношење кредибилне апликације за чланство којом би се практично тек одблокирале европске интеграције.

За подношење ове апликације потребно је ријешити пресуду "Сејдић и Финци" и усвојити механизам координације, а након изјаве о европским интеграцијама коју је усвојило Предсједништво БиХ, а потписали лидери свих парламентарних странака, неопходно ће бити спровести низ болних реформи у пореском сектору, јавној управи, радном и социјалном законодавству и тако даље.

Посљедња иницијатива

Оно у вези с чим се сви слажу јесте да иницијативу Њемачке и Велике Британије након које је и потписана изјава не треба пустити и да се ради о можда посљедњој прилици БиХ да се врати на пут ЕУ.

"Ова иницијатива је задња гдје ће Европа у пуном капацитету бити концентрисана на Босну и Херцеговину и због тога сматрам да ће наши политичари ово схватити озбиљно и да неће доћи до неких компликација, мада неки од њих нису искрено прихватили настојања ЕУ", истакао је Предраг Праштало, предсједник Европског покрета у БиХ, додајући да БиХ има шансу да око 2025. године постане пуноправна чланица ЕУ.

Што се тиче земаља које су посљедње приступиле Европској унији, њихова искуства и вријеме које им је било потребно за пуноправно чланство разликује се од случаја до случаја, па је тако Хрватској од подношења захтјева до чланства требало пуних 10 година, Румунија и Бугарска са ЕУ су преговарале пуних седам година, док Србија која је апликацију поднијела 2009, а статус кандидата добила 2012. године, планира до 2020. да постане чланица ЕУ.

БиХ је већ 15 година потенцијални кандидат ЕУ, а први уговорни однос с Унијом, односно Споразум о стабилизацији и придруживању потписала је 2008. године. Треба напоменути и то да је већина политичара у БиХ још 2006. године била убијеђена да ћемо 2014. бити у ЕУ као што су Аднан Терзић, тадашњи предсједавајући Савјета министара БиХ, или Свен Алкалај, министар спољних послова БиХ.

У пакету

"БиХ ће вјероватно у ЕУ ући у пакету са Србијом и Македонијом и то треба посматрати на тај начин јер не вјерујем да ће ЕУ, као у случају Хрватске, у своје чланство примати појединачно државе", сматра Мујкић.

Иначе, БиХ апликацију за чланство подноси Савјет ЕУ, односно свим државама чланицама ЕУ и уколико, обично у формацији министара спољних послова, постоји концензус о пријему кандидатуре, она се просљеђује Европској комисији (ЕК). Да би нека држава добила позитиван одговор, односно постала кандидат ЕК, мора да стекне увид у реформе и усклађеност домаћег законодавства с ЕУ, што се ради путем упитника који садржи неколико хиљада питања и тај цјелокупан процес траје најмање годину дана. Након што се постане земља кандидат, ЕУ обично постави неке услове након чијег испуњавања се добија датум за почетак преговора, што такође траје најмање годину, мада се може десити да уз кандидатски статус БиХ добије и датум, али то је најмање могућа варијанта.

Послије датума креће најозбиљнији посао, односно преговарање с ЕУ о 35 поглавља, али прије свега ЕУ ради тзв. сцреенинг, који опет траје најмање годину дана и подразумијева провјеру комплетног законодавства и његове усклађености с ЕУ. Преговарање, зависно од земаља чланица ЕУ, трајало је од три до седам година.

"Све зависи колико ћемо преговарати. Са новим приступом ЕУ баш оптимистична варијанта је да пред чланством будемо 2020. године и то под условом да нека поглавља отварамо одмах, о њима стално преговарамо и затварамо их на крају", рекао је Срђан Мазалица, спољни члан Одбора за европске интеграције Народне скупштине Републике Српске.

Извор: Независне новине