Да ли ће СНСД заједно са Џаферовићем подржати Изјаву у Парламенту БиХ

Посебна сједница Народне скупштине Републике Српске, на којој је  једногласно подржана Изјава Предсједништва БиХ о евроинтеграцијама, најбесмисленије је засједање овог Дома од његовог постојања до данас.

Већ раније су све странке подржале Иницијативу и овјериће тај став у Парламенту БиХ. Сједница НСРС са тог аспекта била је потпуно непотребна, јер странке које доминирају овдашњим парламентом, кључне су и у скупштини БиХ.

Када погледате Закључке НСРС, којима се од власти РС и српских представника у заједничким институцијама БиХ тражи да не пристану на промјену Дејтонског споразума, схватите да не вјерују сами себи. Јер сами себе обавезују да поштују нешто на шта су се заклели и што је саставни дио њихових страначких програма и на чему већ двије деценије граде кампање….

Ментални кич.

Исмијавање НСРС, у којем су учествовали и власт РС и опозиција РС.  

Скупштина је претворена у јефитини бирцуз, гдје се свраћа када су све кафане затворене. И бистри политика отупљених рефлекса.

Власт РС је сазвала бесмислену скупштину како би покушали сакрити подвијање репа пред ЕУ; Опозиција је пристала на бесмисленост, како не би били оптужени да су превише за БиХ, а премало за РС. Иако се и странке овдашње власти и странке овдашње опозиције крве већ мјесецима око радних мјеста на нивоу БиХ.  

Спретнији су били из Савеза за промјене, освојили су радна мјеста у Сарајеву и коначно би био ред да престану да штрецају на сваки килави спин Режима, понашајући се као да су учинили нешто илегално. Или да су починили неки злочин против Републике Српске.


Мјеста која су освојили јесу српска квота у заједничким институцијама и нису никаква математика, нити физика, а ни хемија.

БиХ припада и Србима и што прије се почне доживљавати као својина, а не као архетип непријатеља, наметнут како би се Република Српска што ефикасније опљачкала, шансе за успјех и напредак су извјесније.

Уосталом, ако је БиХ архетип непријатеља, због чега се сви политичари из Републике Српске међусобно истребљују око радних мјеста у тамошњим институцијама?!

Ако је БиХ архетип непријатеља за Србе, због чега нико од српских политичара није при одласку у Сарајево, од потписивања Дејтона до данас, у месићевском стилу рекао “Идем у Сарајево да растурим БиХ”???

Није то рекао својевремено ни Момчило Крајишник ни Живко Радишић ни Мирко Шаровић, а ни Небојша Радмановић. Није то рекао ни Младен Иванић. Али јесу сви рекли да иду у Сарајево да “штите РС”. Штитили су је протеклих деценија тако да је данас на просјачком штапу.

Није ни Милорад Додик никада рекао да је Радмановића послао у Сарајево “да растури БиХ”, а протеклих година је свакодневно најављивао референдуме о отцјепљену. Све и једна његова најава о томе завршила је у корпи за отпатке.

Ред би коначно био да неко од српских политичара каже да иде у Сарајево “да гради и РС и БиХ”, јер се преко БиХ може учинити много за Републику Српску. И јер би на тај начин значајно придонио крају постдејтонског рата у којем су сви тешко претешко страдали.   

Ред је био да Опозиција у РС Режиму саопшти да је бесмислено засједање НСРС последица тешке фрустрације Милорада Додика и његовог Раштиманог Оркестра, који су остали без позиција у толико им мрској БиХ. И који су појели сопствени језик, а и много шта горе, тврдећи да Предсједништво БиХ и Парламент БиХ немају никакву надлежност за било какве Изјаве, па ни ону о евроинтеграцијама. А онда су признали супремацију и Предсједништву и Парламенту БиХ. И то у НСРС.

Умјесто да им то опозиција саопшти, лажно су са њима демонстрирали јединство, које не постоји, и прихватили иживљавање над институцијама РС, што их чини саучесницима са предумишљајем у потпуном слабљењу овдашњег парламента.

Само политички дилетанти су могли отћутати уводну ријеч Милорада Додика о Изјави, која је била толико конфузна и расточена, да је не може сашити ни батаљон врсних кројача.

Радо би Изјаву Додик одбио, али не смије. Зато и јесте изгубљен.

Додик је сијао параноју и страх од „прикривених намјера ЕУ“, потом  презентовао у лајт форми БиХ као непријатеља, врло опрезно ЕУ као непријатеља, па је нагласио да је „Изјава карикатура“, па се бавио штампањем пара и једним цитатом Педија Ешдауна, којег понавља већ годинама као папагај, па рекао да ће помоћи „БиХ на европским путу“ и да ће прихватити Изјаву...

Терор бесмислицама.

Говорила је и Жељка Цвијановић. Шта, нико не може докучити.

Младен Иванић је мљео демагогију, без икакве енергије.

Радован Вишковић је мљео глупости.

Неки из СДС-а, са Гранд-амбицијама,  су нашли замјерке Изјави у дијелу који говори о реформама, „а не прецизира их“ и тако довели у питање компетентност те странке, која је чврсто стала иза тог документа.  

Сви су били неприпремљени. Мучно их је било гледати, а мучно је и њима било свему присуствовати.

НСРС свучена је у муљ и блато Додикових фрустрација, страхова, параноја и покушаја да промијени неумитно – да више није фактор. Чак ни Ф!

СНСД и Додик нису дали одговор на кључно питање: Како ће и на који начин подржати Изјаву у Парламенту БиХ, којим предсједава Шефик Џаферовић?

И да ли ће, као и обично у последње вријеме, у сласт полизати оно што су попљували?  

Слободанвасковиц.блог.