Анализа: Хоће ли Данко сад играти за Србију?

Одласком у другу лигу Кине, први нападач Србије нажалост више неће бити на оку селектору Орлова.

Фудбал 12.02.2015 | 15:40

Партизанов тренер Марко Николић рече да је одласком Данка Лазовића остао без десне руке. С обзиром да је искусни нападач био други стрелац лиге са девет голова и други асистент Партизана у нашој Суперлиги са пет успешних гол додавања, разумљив је вапај Марка Николића.

Али гледајући интерес српског фудбала и имиџ репрезентације Србије, онда су Николићеви проблеми минорни у односу на хендикеп који ће задесити национални тим Србије. Ударна игла Орлова одлази у другу лигу Кине и ништа више неће бити исто. Таман када је опет постао један од кључних и стандардних играча Србије, Лазовић више неће бити на оку новом селектору Ћурчићу. Даљина и неатрактивност такмичења у којем ће Лазовић играти, сигурно ће му умањити шансе да настави са репрезрентативном каријером коју је волшебно оживео за време Дика Адвоката када је активиран из репрезентативне пензије. Иако је пре неколико година био децидан у тврдњи да никада опет неће обући дрес Србије.

Адвокат је тада у Лазовићу видео спасоносну терапију за неефикасност Орлова. Наравно као и сваки селектор пре њега, Холанђанин је био потпуно независан у избору играча и имао је пуну подршку ФСС. Јер као што је Томислав Караџић више пута нагласио, национални тим Србије је изолован од стране менаџерских утицаја који су зло које једе српски фудбал. Захваљујући чврстом и ригидном односу ФСС према менаџерима, у нашој репрезентацији је увек и свако могао да добије фер шансу. Уосталом, тако су ФСС и Синиша Михајловић учинили велику услугу Немањи Матићу и натерали га да загризе и напредује како би се изборио за шансу поред Радовановића, Мијаиловића, Игњовског и осталих конкурената у тиму. Сигурно је то имало утицаја на Матићев метеорски успон и каснију селидбу у Челси...

Управо је здрава конкуренција најбољи начин да се ојача колективни дух и да репрезентација напредује. Тако се у тој поштеној и правој спортској атмосфери опет указала и прилика за Данка Лазовића, пошто се испоставило да није рекао последњу реч у репрезентацији. Његов позив у национални тим је тада био изненађење само за неупућене. Партије у Суперлиги Србије нису могле да прођу оштром оку Дика Адвоката и његових саветника.

Када се Србија у Јерменији једва спасила пораза захављујући Владимиру Стојковићу, било је јасно да по ко зна која заредом реконструкција у репрезентацији није кренула баш у најбољем смеру. Била је потребна шок терапија! И уследила је већ у следећем мечу високог напона против Албаније. Адвокат је у Лазовићу видео спасиоца и нападач Партизана је стартовао од првог минута у мечу који се никада неће завршити. У недостатку правих резултата, у Србији се увек нађе угао из којег није све тако црно. Као што се и данас препричава историјских сат времена доброг фудбала Михајловићевог тима против Белгије, тако ће се памтити и оних неколико Лазовићевих потеза против Албаније. Уосталом, није све у резултату и головима. Има нешто и у перспективи и погледу у будућност.

Лазовић је тада због неких карактеристичних квалитета и оног сјајног незавршеног полувремена против Албаније постао садашњост и будућност Србије. Опција број један у односу на Ђорђевића који је тада имао на голгетерском салду шест голова у Серији А. Као и у односу на једног од најскупљих младих нападача Европе, Александра Митровића којем се вредност креће између 15 и 20 милиона евра.

Већ против Данске се није постављало питање ко треба да игра у нападу. Лазовић је био ударна игла у мечу у којем је Србија завршила како је завршила... Завршио је своју мисију и Адвокат, а на његово место је постављен Ћурчић којег је чекао пријатељски окршај против неугодне Грчке. Тада је нови селектор одлучио да измеша карте, па је стандардни нападач Лазовић поштеђен друге утакмице у року од четири дана и шансу да се докаже је добио Митровић. Уосталом, стандардна је пракса да селектори најбоље играче одмарају у пријатељским дуелима.

Вероватно је и тај репрезентативни стаж утицао да Лазовић напусти Србију. Прошлог лета је био најближи селидби у грчког друголигаша АЕК, али је ипак одлучио да остане. Овога пута је стигла понуда из Кине која се не одбија. Вероватно ни Кинези нису могли да се начуде како њихов друголигаш доводи првог шпица репрезентације у којој играју они познати фудбалери попут Ивановића, Матића, Коларова...

Друга лига Кина је ове зиме постала прави Ел Дорадо за најбоље продукте српског фудбала. Наш најуспешнији селектор Радомир Антић је постао члан друголигашког каравана Кине и за собом повукао и Ненада Милијаша који је био најбољи играч Црвене звезде последњих неколико година, пре него што се опробао у другој лиги Турске. Несуђени селектор Србије Александар Станојевић се такође пронашао у другој лиги Кине и када већ није имао срећу да сарађује са Лазовићем у националном тиму, означио га је клупском руководству као неопходно појачање. Кинези се наравно нису бунили, јер долази први шпиц репрезентације Србије!

Да ли је овим трансфером завршена репрезентативна каријера Данка Лазовића, показаће време. Али, ако је Драган Стојковић Пикси могао својевремено да долази из Јапана чак и на пријатељске мечеве, зашто пример легендарне „десетке“ не би следио и стандардни нападач Орлова. Показало се да је неопходан Србији. Има шансу и да разбије проклетство репрезентативних бисера попут Алена Стевановића или Срђана Мијаиловића, сада и Ненада Крстичића којима је одлазак у друголигашке клубове затворио врата националног тима.