Култне изјаве Дијега Симеонеа!

"Чоло" помера границе са Атлетиком, а то није лако. Упознајте га мало боље кроз неке цитате из интервјуа и неке исечке из аутобиографије.

Фудбал 10.02.2015 | 08:00

Дијего "Чоло" Симеоне никога не оставља равнодушним.

Било да нервира оне који не воле ратнички приступ, нешто грубљу игру, војнички марш његових фудбалера с једног на други крај терена и обратно, било да одушевљава оне који су расли уз култ Робина Худа, који воле кад неко мали и сиромашан опљачка богаташа и подели то са себи сличнима.
Симеоне, волели га или не, пише историју шпанског и европског фудбала са Атлетико Мадридом, а то није случајно.

Ево неких изјава и фудбалских начела овог младог аргентинског тренера, који је био страствен фудбалер својевремено. Али несебичан, какав је и сада.

"Желим да се захвалим мајкама свих мојих играча што су им подариле тако велика муда", после пласмана Атлетика у финале Лиге шампиона, прошле сезоне.

"Рекао сам навијачима, ко год не мисли да можемо да играмо то финале са Боком, нека не долази на стадион уопште", уочи последњег кола Апертуре и гостовања на "Бомбоњери". Естудијантес је победио 1:2, иако је било 1:0 у 4. минуту и освојио титулу на гол разлику.

"Увек пре почетка сезоне питам своје играче какву сезону прижељкују. Да ли ону у којој играју све утакмице и завршавају на нижим позицијама у свим важним такмичењима? Или би више волели да играју 20 од 38 мечева, дају осам до десет голова и на крају буду шампиона? Увек упали. Увек изаберу другу опцију", детаљ из аутобиографије.

"У Атлетику сви седе за истим, дугачким столом. То је једини начин, јер не могу да избегну контакт очима, не могу да се не гледају у лице. Тада нема тајни. Сви заједно, сви говоре. То шаље снажну поруку".

"Не желим играче који хоће да буду главни ликови у тиму. Ако не дајете све од себе и ја то приметим, неко други ће вам узети место у тиму. Ништа није гарантовано, ако се успаваш, летиш напоље", описао је Симеоне како је освојио титулу у Примери 2014. године.

"Играч који више воли да је велика риба у малом клубу ће гледати све важније утакмице преко ТВ екрана".

"Једном смо ишли аутобусом на утакмицу и на радију је водитељ објавио да је Дијего Коста дао гол за Рајо Ваљекано. Исте секунде цео аутобус је почео да слави. Мени је то привукло пажњу, јер то није нормална ствар у фудбалу. Помало је чудно да тако велика група играча прослави гол бившег саиграча", описао је Симеоне детаљ из сезоне 2011/12, коју је Коста провео на позајмици у Рајо Ваљекану са неизвесним повратком у клуб на крају сезоне.

"Морате да осећате страх у овом спорту. Из страха се рађа храброст, страх вам помаже да останете опрезни".

"Рекао сам им да они нису непобедиви и да, ако постоји један одсто шанси да прођемо, да ћемо ми то урадити", описао је "Чоло" говор уочи реванш утакмице полуфинала Лиге шампиона од прошле сезоне, која је завршена победом над Челсијем у Лондону и пласманом у финале.

"Играчи на клупи за резерве и они на трибинама су једнако важни у свакој утакмици колико и они у стартних 11. Титуле не осваја 11 играча, већ цео тим".

"Када се утакмица заврши и на видео биму буде исписано 'шампиони' тада се тренер повлачи. Од тог тренутка, једини протагонисти су играчи".

"Ја водим екипу као да се ради о мојој породици. Зато су сви важни и свакоме дајем на значају, од председника клуба до косача траве. Најтежи део посла је да учиниш да се сви осећају битним унутар групе. То је тежак задатак. Али, ако остварите такву ствар, лакше ћете успети на тешком путу".

"Не верујем превише у фактор среће. Више верујем у рад, посвећеност, пожртвовање и могућности".

"Група мора да је близу тебе. Мора да ти верује. Ако има и најмању сумњу у тебе, проблеми ће се само ређати један по један".

"Живим фудбал и живот невероватним интензитетом. Имам спектакуларну мотивацију за све што морам да урадим. Полудим. Нешто почне да иде мојим венама и учини ме веома узбуђеним. Ако било ко мисли да не могу да срушим зид ударцем главом, вара се".

"Живот служи да побеђујеш. Без да газиш преко било кога, али да остварујеш циљеве".

"Извини што ти нисам поклонио титулу светског првака, коју сам тако силно желео да ти поклоним", рекао је још 1994. године, као млад фудбалер, Дијего "Чоло" Симеоне својој супрузи и расплакао се због ране елиминације Аргентине са СП у Америци.