Пушкама убијају псе у по бијела дана

Свакодневна слика у БиХ данас је брутално мучење и убијање животиња, а иако постоји Закон о заштити животиња, он готово да се и не примењује, те тако злостављачи пролазе некажњено.

Босна и Херцеговина 08.02.2015 | 17:13

Последњи пример догодио се недавно у Приједору где је устрељен псић док се играо у дворишту своје власнице.

Власница пса Санда Илинчић, након првобитног шока који је уследио након што је љубимца затекла у локви крви, одлучила је овај немили догађај поделити с јавношћу и указати на проблем против којег се заједно морамо борити.

"У једном сасвим мирном дану, када сам стигла кући дочекао ме је призор који ме је скаменио. Мој пас, који једва да је напунио годину дана, упуцан је у дворишту. Пас који је безазленији од било какве плишане играчке", прича Санда.

Иако у том тренутку није била код куће, један од Сандиних укућана старије доби видео је два мушкарца како пуцају два пута у пса, а потом беже између кућа у њиховом комшилуку.

"Нису то дошли људи издалека, па пуцали на недужног псића већ монструми којима смо окружени. То су монструми који с пушкама ходају око кућа, око наше деце и, ако им било како засметате, вероватно ће наћи начина да вас макну с пута. Да ли закон дозвољава ношење нелегалног оружја, пуцање по насељеном месту, убијање животиња? Што је још горе, ми смо пре неколико месеци кроз "шалу" у врло озбиљном тону добили директну претњу да ће то наше штене бити убијено... Јер, како кажу, оно смета, трчи, њушка - препричала је немили догађај Илинчићева.

Потресне фотографије и Сандина исповест брзо су се проширили друштвеним мрежама, где су људи остали шокирани и згрожени, а представници за заштиту животиња упутили сваку осуду и наду да ће починиоци убрзо бити кажњени.

Председник Удружења за заштиту животиња "Кербер", Горан Милојевић, истиче да је шокиран призором упуцаног пса, али да, нажалост, то није никакав спорадичан пример, већ само један у низу, у којем животиње, ни криве ни дужне, бивају повређене, а често и убијене.

" То што се десило у Приједору је ужас и, нажалост, представља стварну слику друштва у којем живимо. Наше удружење, поред осуде оваквог застрашујућег чина, упутиће и пријаву против засад непознатог лица" рекао је Милојевић.

Он наводи да је примера људске бруталности према животињама много и да је крајње време да се друштво почне озбиљније бавити њима.

"Обешен пас у Градишци, убијање паса у Новом Граду, шарпланинац у којег су у Бањалуци пуцали из ватреног оружја чак девет пута, масовно тровање паса у Сребреници, пас којем је ланац урастао у месо око врата због занемаривања, убијање паса у Козарској Дубици пред основном школом, само су неки од примера. Против тога се морамо борити, пре свега применом закона и кажњавањем починилаца, јер удружења у оваквим случајевима немају велика законска овлашћења. Све што ми можемо јесте подношење пријава", каже Милојевић.

Нажалост, према његовим речима, код нас се закон уопште не спроводи или се спроводи крајње симболично кроз спорадична кажњавања за крајње безазлене ствари.

"Велики проблем јесте то што нема закона о обавезној кастрацији и стерилизацији паса. Затим имамо одредбу о обавезном чиповању на територији града Бањалука, али у пракси је веома мало чипованих паса. Потребне су одредбе о држању кућних љубимаца и њихово примењивање, јер 80 одсто паса власници занемарују или пси живе у нехуманим условима", наглашава Милојевић и додаје да, иако досад није било неких већих резултата, и даље препоручује да се случајеви злостављања животиња пријаве полицији, комуналној полицији и ветеринарској инспекцији.

Удомитељи паса из Котор Вароша, који се интезивно ангажују око збрињавања паса без дома и њиховог лечења, истичу да их најсвежији пример упуцаног пса из Приједора нимало не чуди, јер су се у свом раду нагледали сличних примера.

"Многи људи, ако немају користи од животиње, у смислу исхране и радне снаге, убијају је, чија год да је и где год да је, јер све животиње од које не могу имати користи, за њих су штеточине. Пуно је оваквих случајева, али само о неколико њих се чује и прича, примери који успеју мало више да се пробију на друштвеним мрежама. Поједини ловци и људи којима је досадно, а имају пушку при руци, често шетају улицама и убијају већину животиња на које наиђу. У мањим градовима, с обзиром на то да је законом одређено да општина предузме нешто по питању напуштених паса, она плати ловце, који тада имају "отворену сезону", кажу из овог удружења.

Нико није кажњен

Иако је тешко изборити се са овим проблемом, из удружења саветују да се полицији пријављује коришћење ватреног оружја у насељеном месту.

"Закон постоји, али примена је готово никаква.Такође, у закону се наводи да је кажњиво везивање животиње на ланац, а да нема обезбеђену храну и да је ланац прекратак, јер је то злостављање. Ипак, довољно је само проћи кроз насељено место и видети да свака друга породица држи пса на такав начин".

Немачки овчар којег су которварошки удомитељи спасли са улице пронађен је како лежи упуцан сачмарицом у главу.

"Био је чувар једног поседа, које је ретко било посећивано. Међутим, кад су одлучили на том месту да почну градњу, више им није био потребан те је немилосрдно упуцан у главу. Пронашли смо га полумртвог, са смрсканом лобањом, метак је био у близини ока. Ишли смо више пута у полицију, али сваки пут нас је чекао неки изговор. Срећом, пас је преживео и тренутно је удомљен", кажу которварошки удомитељи.

Према Закону о заштити и добробити животиња БиХ, сви наведени примери крше члан 5. овог закона, те би починиоци морали бити кажњени новчаном казном од 30 марака до 10.000 марака. Међутим, у РС, као и целој БиХ, још ниједан такав случај није забележен.

Незаинтересованост државних институција и грађана који то не пријављују чине зачарани круг. Грађани сматрају да полиција ништа неће урадити, а она заиста ништа и не ради по том питању.

Социолог Иван Шијаковић истиче да људи на животињама тренирају своју суровост, те таквим поступцима шаљу поруку другим људима да могу бити непријатни, дрски и опасни, па је боље да их се клоне.

"Малтретирањем животиња људи показују своју себичност, али и страх, сумњу и нетрпељивост. Чести су случајеви и да се деца лоше односе према животињама, а главни узрок је непримењивање закона. После тога долази лош пример који дају одрасли, затим недостатак социјализације и васпитања о односу према животињама. Познато је да деца своје одрастање и снагу често демонстрирају малтретирајући животиње. Нико им није рекао, нити их је васпитао да однос према животињама значи почетак развоја социјализације и односа према другом и другачијем", објашњава Шијаковић.

Извор: ПрессРС