Хрватска "избрисала" скоро 300.000 људи

Хрватска је са евиденције о пребивалишту избрисала 257.231 особу, а српска удружења која окупљају избегле из ове земље тврде да је од тог броја 95 одсто Срба!

Регион 07.02.2015 | 18:06

Они истичу да није спорно да Хрватска системски уреди ово питање, због такозваних фиктивних гласача који пребивалиште пријављују само да би остварили гласачко право током избора, али наводе да су Срби највише оштећени овим процесом, те да им се мора омогућити да поново пријаве пребивалиште без икаквог условљавања!

- Грађани који су на дан 29. децембра 2012. имали личну карту којој је истекао рок важења више од 15 дана, те грађани који је никада нису затражили, као и они који су имали пријављено пребивалиште на адресама које нису евидентиране у регистру просторних јединица (непостојеће адресе с кућним бројем нула или бб), морали су најкасније до 29. децембра 2014. полицијској управи или станици поново пријавити пребивалиште и затражити личну карту. Они који нису испунили ову обавезу одјављени су на основу Закона о пребивалишту. Укупно је из збирке података о пребивалишту и боравишту одјављено 257.231 особа - саопштено је из Министарства унутрашњих послова Хрватске.

Председник Коалиције удружења избеглица у Србији, Миодраг Линта, сигуран је да су огромна већина одјављених Срби.

- То су особе које немају важећу хрватску личну карту, јер су до рата имали ону из СФРЈ. Затим, ту су они који су били малолетни до почетка рата, а трећа категорија су људи који су вадили личну карту, али им је адреса била без кућног броја. У последњој групи су они који су пријављивали пребивалиште на месту срушене куће, што је до 2012. године Хрватима одговарало, јер су привидно приказивали масован повратак. Ради се о око 20.000 породица - рекао је Линта.

Он подвлачи да Срби инсистирају на три кључна захтева.

- Тражимо да Хрватска омогући да свако поново пријави пребивалиште и извади личну карту, али да се не тражи боравак на тој адреси од 20 дана, јер ми немамо објективне услове да ту живимо, кад су нам куће срушене. Након тога, захтевамо да нам се омогући пријава привременог одласка на пет година, због посла, школовања или болести - прецизирао је Линта.

Саво Штрбац, председник Документационо-информационог центра "Веритас", истиче да се ради о веома компликованој причи, као и да је тешко проценити колико је Срба од укупно скинутих са евиденције, али потврђује да их је, неспорно, врло много.

- Међу њима има и оних који су се сами одјавили, јер су се плашили казни уколико полиција утврди да не живе на наведеној адреси. Друга категорија су они који нису ништа предузели, међу којима сам и ја, јер знамо да тамо имамо пребивалиште, с обзиром на то да смо тамо рођени, а онда насилно отерани. Нама је то било домицилно пребивалиште, а сада нам га одузимају - рекао је Штрбац.

Он је истакао и да је све позивао да се не одјављују добровољно, јер на тај начин нису ни отишли из Хрватске.
- Ипак, има много оних који су урадили супротно. Неки су чак вршили притисак на њих да то ураде, што је политички потпуно погрешно - додао је Штрбац.

 

(Пресс.ба)

Повратници који желе да се врате у Хрватску наилазили су на бројне проблеме у покушају да добију личну карту. Неки од њих тврде да месецима чекају на одговор надлежних институција за издавање докумената и при томе трпе разне тортуре од полиције, која се не либи ни да направи лажни записник о томе како их нису затекли на пријављеној адреси. Крајњи циљ, објашњавају протерани Срби, јесте да одустану од захтева за документима, а тиме и од своје имовине и права у Хрватској.