Анализа: Борусија - од најљепшег фудбала до ''како дати гол''?!

Чувени Жути зид Вестфалена више од четири деценије није гледао овако лошу Борусију. У чему је проблем?

Фудбал 06.02.2015 | 14:40

Неки ће рећи да је "оних" година Јирген Клоп успео да некако превари свој тим и убеди играче да знају више него што објективно знају, те да им се овим последњим резултатима само враћа све оно што им је претходно "пало с неба". Други ће кривити психолошки моменат и кризу самопоуздања у свлачионици Вестфалена. Свеобухватан одговор вероватно нећемо добити. Чињеница је само једна – Борусија скоро није играла овако лоше!

Чак ни када јој је почетком 21. века претио банкрот држала је Борусија пристојно растојање од зачеља Бундеслиге. Ове сезоне међутим никако да промоли главу из песка. Први пут од сезоне 1971/1972 славни клуб из Дортмунда везао је више од недељу дана на самом дну немачког шампионата.

Сва народна предања о доброј игри Борусије коју једноставно "неће гол" пала су у воду. Пораз од Аугсбурга пред чувеним Жутим зидом Вестфалена доказ је да је машина Јиргена Клопа превазиђена и да је зрела за старо гвожђе.

Или ипак није тако? Можда она мантра о томе да Борусију "неће гол" и има неког основа у реалности?
“Ово није нормално. Само 18 голова у 19 кола”, у неверици врти главом капитен Матс Хумелс.

И у праву је. Прошле сезоне је БвБ у уводних 19 кола постигао 42 гола. Сезону раније 43. Када је Марио Геце отишао у Бајерн Хенрих Мхитарјан је учинио да бриге о могућој пропасти тима због одласка једног играча брзо нестану. Збогом Роберта Левадновског испоставило се као много већи проблем.

Ћиро Имобиле и Адријан Рамос једноставно немају такав разорни потенцијал. Ове сезоне њих двојица заједно постигла су пет првенствених голова. Левандовски сам је постигао седам за Бајерн. А Клопов систем иште голгетера без милости. Без хладнокрвног "убице" једноставно не функционише. И сам Клоп је крив, јер се није осигурао резервном опцијом.

Тако је ове сезоне Пјер-Емерик Обамејан са пет голова најбољи стрелац Борусије. За тих пет голова морао је да шутне чак 53 пута. Све скупа, Борусија упути чак 17 удараца ка противничком голу пре но што пронађе пут до мреже. Шансе нису проблем. Реализација јесте. И онда када одбране под морањем крене да помогне офанзивнијим колегама креће домино ефекат. Јалово напред, несигурно позади.

До пре две сезоне Борусија је играла најлепши фудбал у Европи. Баш због Клопових директних напада сви су и почели да Барселонину тики-таку називају досадном. Дивили смо се нападима у којима би Милионери у три корака прелетели читав терен. Дивили смо се, јер су крунисани његовим височанством голом. А он као да је дигао руке од својих највернијих следбеника?