Шта је Додик Београду

Званични Београд поново привија Милорада Додика под своје скуте? Као врхунац чини се призор Додика, Томислава Николића и Александра Вучића, који пред камерама, у фотељама један поред другог, у Београду прате пренос изрицања пресуде у Хагу, у спору Хрватске и Србије.

Република Српска 05.02.2015 | 07:27

Сада је то већ уобичајена слика. Кад је Београд пред неком од крупних политичких одлука или дилема на адресе Председништва Србије или Владе стиже Милорад Додик, председник Републике Српске. После почетног отклона од лидера из Бањалуке које су нове власти у Београду направиле и слања симболичке поруке тиме што је премијер Александар Вучић у своју прву службену посету отишао у Сарајево чини се да се Додик полако враћа на политичку сцену Србије.

Драган Ђукановић, сарадник Института за међународну политику и привреду ипак не чита неку озбиљнију поруку из последњег Додиковог боравка у Београду.

„Мислим да је више на некој симболичкој равни него што има суштински значај у смислу детереминисања спољне политике Београда“, оцењује Ђукановић.

На изненађење многих Додик се, пошто је претходно у Влади Србије разговарао са премијером о актуелним темама, међу којима и о плановима међународне заједнице за Босну и Херцеговину, нашао у Председништву где је у друштву челних људи Србије пратио саопштавање одлуке суда у Хагу о међусобним тужбама Хрватске и Србије за геноцид. Изнеђање је било веће тим пре што грађани Србије у директном телевизијском преносу нису могли да чују шта о тој одлуци мисли њихов премијер, али јесу Додиков коментар.

„Желим да изразим задовољство чињеницом да сам данас овде, заједно са председником Србије господином Николићем и председником Владе господином Вучићем, био у прилици да пратим завршну сједницу суда у Хагу“, тим речима је започео Додик своје обраћање на Андрићевом венцу.

Ипак, за новинара Динка Грухоњића то није било неко нарочито изнађење. Та порука је пре свега усмерена ка Западу да се упозоре европски партнери да Београд опет може да затегне ствари у региону, било да је у питању Косово, било Република Српска, оцењује Грухоњић, а додаје и да никад није згорег да се Додик искористи и за овдашњи национализам и популизам.

„Према свему судећи, господин Вучић је када се пресвукао у европско лице обећао, прилично сам сигуран, и Бриселу и Вашингтону да ће средити ствари не само око Косова него и око пацификације Милорада Додика и око интеграције Републике Српске у државни систем Босне и Херцеговине. Међутим, као што видимо, сада је то потпуно очигледно, Србија је у озбиљној кризи када је у питању политика европских интеграција. Ова власт се нећка између онога што су они били читавих двадесетак година, а то јесте тврди националисти и онога што из прагматичних разлога покушавају да постану а то су некакви прозападни политичари и Европљани“, каже Грухоњић.

Колико год Вучић и Николић барем на почетку мандата нису били покровитељски настројени према Додику, (а што је потпуно супротно ономе што су демонстрирали њихови претходници из круга око екадашњег председника Бориса Тадића и шефа дипломатије Вука Јеремића), временом њихови контакти постају све чешћи, рекло би се и чвршћи. Додик је био присутан у Београду када су доношене кључне одлуке у преговорима са Приштином, након наводних изјава турског председника Ердогана, такође, објашњење је потражио у Београду. А на војној паради, чији је гост био руски председник Владимир Путин, Додик је стајао поред председника Николића.

Да ли, упркос признатим „специјалним везама“ Србије и Републике Српске, има сасвим довољно простора за преиспитивање почетничких искорака које је напредњачка власт учинила према Сарајеву?

Драган Ђукановић каже да отклон званичног Београда према Додику јесте био видан у једном периоду.

„Мислим да је јасно да је нова Влада Србије редефинисала своју политику према Босни и Херцеговини. Међутим, постоји један континуум политике који се тиче стављања Републике Српске у привилиегован статус у односу на остатак Босне и Херцеговине, односно на Федерацију БИХ“, закључује Ђукановић.

Извор: РСЕ