Šta je Dodik Beogradu

Zvanični Beograd ponovo privija Milorada Dodika pod svoje skute? Kao vrhunac čini se prizor Dodika, Tomislava Nikolića i Aleksandra Vučića, koji pred kamerama, u foteljama jedan pored drugog, u Beogradu prate prenos izricanja presude u Hagu, u sporu Hrvatske i Srbije.

Republika Srpska 05.02.2015 | 07:27

Sada je to već uobičajena slika. Kad je Beograd pred nekom od krupnih političkih odluka ili dilema na adrese Predsedništva Srbije ili Vlade stiže Milorad Dodik, predsednik Republike Srpske. Posle početnog otklona od lidera iz Banjaluke koje su nove vlasti u Beogradu napravile i slanja simboličke poruke time što je premijer Aleksandar Vučić u svoju prvu službenu posetu otišao u Sarajevo čini se da se Dodik polako vraća na političku scenu Srbije.

Dragan Đukanović, saradnik Instituta za međunarodnu politiku i privredu ipak ne čita neku ozbiljniju poruku iz poslednjeg Dodikovog boravka u Beogradu.

„Mislim da je više na nekoj simboličkoj ravni nego što ima suštinski značaj u smislu detereminisanja spoljne politike Beograda“, ocenjuje Đukanović.

Na iznenađenje mnogih Dodik se, pošto je prethodno u Vladi Srbije razgovarao sa premijerom o aktuelnim temama, među kojima i o planovima međunarodne zajednice za Bosnu i Hercegovinu, našao u Predsedništvu gde je u društvu čelnih ljudi Srbije pratio saopštavanje odluke suda u Hagu o međusobnim tužbama Hrvatske i Srbije za genocid. Izneđanje je bilo veće tim pre što građani Srbije u direktnom televizijskom prenosu nisu mogli da čuju šta o toj odluci misli njihov premijer, ali jesu Dodikov komentar.

„Želim da izrazim zadovoljstvo činjenicom da sam danas ovde, zajedno sa predsednikom Srbije gospodinom Nikolićem i predsednikom Vlade gospodinom Vučićem, bio u prilici da pratim završnu sjednicu suda u Hagu“, tim rečima je započeo Dodik svoje obraćanje na Andrićevom vencu.

Ipak, za novinara Dinka Gruhonjića to nije bilo neko naročito iznađenje. Ta poruka je pre svega usmerena ka Zapadu da se upozore evropski partneri da Beograd opet može da zategne stvari u regionu, bilo da je u pitanju Kosovo, bilo Republika Srpska, ocenjuje Gruhonjić, a dodaje i da nikad nije zgoreg da se Dodik iskoristi i za ovdašnji nacionalizam i populizam.

„Prema svemu sudeći, gospodin Vučić je kada se presvukao u evropsko lice obećao, prilično sam siguran, i Briselu i Vašingtonu da će srediti stvari ne samo oko Kosova nego i oko pacifikacije Milorada Dodika i oko integracije Republike Srpske u državni sistem Bosne i Hercegovine. Međutim, kao što vidimo, sada je to potpuno očigledno, Srbija je u ozbiljnoj krizi kada je u pitanju politika evropskih integracija. Ova vlast se nećka između onoga što su oni bili čitavih dvadesetak godina, a to jeste tvrdi nacionalisti i onoga što iz pragmatičnih razloga pokušavaju da postanu a to su nekakvi prozapadni političari i Evropljani“, kaže Gruhonjić.

Koliko god Vučić i Nikolić barem na početku mandata nisu bili pokroviteljski nastrojeni prema Dodiku, (a što je potpuno suprotno onome što su demonstrirali njihovi prethodnici iz kruga oko ekadašnjeg predsednika Borisa Tadića i šefa diplomatije Vuka Jeremića), vremenom njihovi kontakti postaju sve češći, reklo bi se i čvršći. Dodik je bio prisutan u Beogradu kada su donošene ključne odluke u pregovorima sa Prištinom, nakon navodnih izjava turskog predsednika Erdogana, takođe, objašnjenje je potražio u Beogradu. A na vojnoj paradi, čiji je gost bio ruski predsednik Vladimir Putin, Dodik je stajao pored predsednika Nikolića.

Da li, uprkos priznatim „specijalnim vezama“ Srbije i Republike Srpske, ima sasvim dovoljno prostora za preispitivanje početničkih iskoraka koje je naprednjačka vlast učinila prema Sarajevu?

Dragan Đukanović kaže da otklon zvaničnog Beograda prema Dodiku jeste bio vidan u jednom periodu.

„Mislim da je jasno da je nova Vlada Srbije redefinisala svoju politiku prema Bosni i Hercegovini. Međutim, postoji jedan kontinuum politike koji se tiče stavljanja Republike Srpske u priviliegovan status u odnosu na ostatak Bosne i Hercegovine, odnosno na Federaciju BIH“, zaključuje Đukanović.

Izvor: RSE