Шта нас и наше тијело чека после смрти

Природа дефинитивно није "љубазна" према људском телу након смрти. Ипак, дани природног распадања замењени су "савременим ритуалима смрти".

Занимљивости 04.02.2015 | 08:09

Процес распадања можемо одлозити балзамовањем при чему се телесне течности замењују конзервансима.

Кремирање је такође још један од начина при чему се тело уништава на температурама преко 2.000 степени целзијуса, након чега се претвара у пепео.

Чак и у најстаријој прошлости људи су познавали неке начине кремирања или спречавања распадања тела.

Шта се то заправо догађа након смрти?

Постоји неколико врло чудних, скоро језивих процеса који се дешавају након смрти.

Најприје се наше ћелије нагло отварају. Процес разградње почиње само неколико тренутака након смрти. Кад срце престане да куца, доживљавамо тзв. алгор мортис када температура тела пада на око 1.5 степени целзијуса сваки сат док не досегне собну температуру. Крв постаје кисела и то узрокује да се ћелије растварају и почиње пражњење ензима у ткиву што доводи до тога да ћелије саме себе "пробављају".

Тело постаје бело и љубичасто. Гравитација чини своје и оставља траг на људском телу у првим тренуцима смрти. Док остатак тела постаје блед, тешке црвене крвне ћелије премештају се на делове који су најближи земљи. То је последица престанка циркулације. Резултат су љубичасте мрље које се зову и ливор мортис и према њима мртвозорници утврђују тачно време смрти.

Калцијум чини да се мишићи грче и због тога тело постаје укочено и тешко га је померити. То се назива ригор мортис и обично наступа око три-четири сата након смрти, а нестаје након 48 сати. Процес се одвија због пумпе у мембранама мишићних ћелија које регулшу калцијум. Кад те пумпе престану радити, калцијум поплави ћелије што узрокује укоченост мишића.

Органи ће након смрти само себе пробавити. Труљење је процес када тело почиње да изгледа као у зомби филмовима, и та фаза уследи након ригор мортиса. Ову фазу је могуће одгодити балзамовањем, али ће се ипак на крају органи почети распадати. За то су криви микроби који откривају ензиме и учине своје након чега тело буквално почиње да бива зелено. Милиони бактерија који су током живота боравили у цревима и телу човека тада почињу да ослобађају спојеве попут путресцина и кадаверина који су криви за мирис смрти, тј. неугодни мирис.

Након труљења и пропадања органа, тело ће се претворити у костур. Међутим, неки се одлуче да тај процес зауставе – балзамовањем. Ако тело дође у контакт с хладном водом или неким другим материјалом, може развити адипоцер – мастан, воштани материјал добијен од бактерије која разара ткива. Адипоцер функционише као природни конзерванс на унутрашње органе. Балзамовање се спроводи кроз два поступка – прво се тело испуни конзервансима као што су формалдехид и глутаралдехид. Након тога се испразни желудац.

Било како било, на крају се сви враћамо земљи - кроз пепео, балзамовани, или некако друкчије - свеједно.

Погледајте шта се све дешава у телу након смрти.