Анализа: Новак - велики тенисер и човјек, на терену и ван!

Деловао је потрошено на почетку трећег сета финала Аустралијан опена.

Тенис 03.02.2015 | 00:00

Кретање практично непостојеће, тајминг неправовремен, а његов противник управо је са лакоћом потврдио брејк и био је у озбиљном налету.

Међутим, од тога тренутка Новак Ђоковић се буди и показује зашто је легенда тениса – осваја 12 од наредних 13 гемова и пети пут у каријери осваја турнир у Мелбурн парку, својој другој кући.

Слично као у њиховим мечевима пре две године у Мелбурну и прошлогодишњем у Њујорку, у прва два сета обојица су узели по тај брејк.

Очекивали смо праву гладијаторску борбу у којој се обојица муче да један другом оштете оклоп и у прва два сета управо то смо и добили – надмудривања са основне линије, промене брзине и дубине удараца, размене снажних удараца по свим могућим правцима ... Само у првом сету видели смо 19 размена са више од 15 удараца. Али није вредело – која год загонетка да је задата са једне стране, са друге је долазио једнако лукав одговор.

Та два сета трајали су 152 минута, били су физички, али још више ментално изнурујући за играче. Емотивно и за навијаче. Зашто? Играли су двојица најбољих ритернера на свету које при том сервис није служио, па је психичко преимућство прелазило лако и брзо са једне на другу страну.

Изненађујућа је статистика да је Ђоковићева просечна брзина првог сервиса већа од Маријеве (190 км/х – 184 км/х), али Новак је изгубио нешто од прецизности из претходног дела турнира.

Шкот је пао тамо где обично пада – просечна брзина другог сервиса износила му је мизерних 134 км/х. Поређења ради, у женском финалу и Шарапова и Серена Вилијамс имале су брже други сервис (153 км/х и 150 км/х).

Највећа снага Новаковог ритерна јесте ударац под ноге ривалу, али Мари има изврсне рефлексе и у одређеној мери је смањио ефектност тог ритерна. То је Ђоковић знао и од другог сета све смо чешће виђали нападе ритерном по странама терена – тако је Новак освојио неке од важнијих поена у мечу.

Такође, Мари је две дупле грешке одсервирао у најгорим могућим тренуцима – једном је вратио Новака у живот у тај брејку, а другом му је поклонио пресудни брејк за 5:3 у трећем сету.

Када сам после два сета погледао на сат, видео сам да је око 12.30. Немогуће да играју већ два и по сата, а да се крај не назире. И сâм сам се на тренутак осетио емотивно равнодушним, могу да замислим како ли је тек било Новаку и Ендију на терену.

У дуелу у којем смо многе поене идентификовали као “кључне“, сада је јасно да је то била Маријева брејк лопта на 3:3. Шкот је у том поену погодио линију ритерном, Ђоковић је повратио иницијативу и напао, а Шкот није стигао Новаков врло добар волеј и послао је лоптицу у мрежу.

Новак је узео 26 од 37 поена на мрежи – било је изврсних волеја, као они којима се извукао од 0:40 у трећем гему првог сета, као и неких пропуста. Међутим, оно што је непорециво јесте Ђоковићев напредак у одабиру тренутка када јуришати напред и у томе треба тражити заслуге Бориса Бекера.

Српски тенисер истицао је да је Борис ту највише да му помогне са менталном страном великих мечева, а после вимблдонског финала, у Мелбурну смо то поново видели на делу. Принцип “никада не одустај упркос свему“ примењен је у дуелу са Вавринком, а сада је Новак превазишао ужасан почетак трећег сета и добио Марија тамо где га и иначе често добија – у глави.

Оно што су многи пропустили да примете јесте Ђоковићев слајс, који је сада неупоредиво сигурнији него раније – нижи и дубљи. Раније је Мари ту стварао благу предност, али сада је Новак добио и ту мини битку.

После те пропуштене брејк лопте, Мари у наредном гему прави две неизнуђене грешке за 0:30. Новак не одбија поклон, трећи сет узима некако изненадно, а онда показује нешто што не виђамо увек – надаловским ’инстинктом убице’ дотукао је грогираног противника.

Други сервис издао је Шкота, менталну битку је почео да губи, а онда му се и игра потпуно распала – када је Ђоковић направио брејк почетком четвртог сета, преузео је тоталну контролу над мечом, а Енди му је помогао шаљући неколико не баш тешких лоптица у мрежу.

На крају, Новак се опустио, пети гем четвртог сета био је права песма, цртао је по терену и у великом стилу освојио је своју осму Грен слем титулу.

Андре Агаси, Џими Конорс, Иван Лендл. То су имена са којима је Новак Ђоковић сада у истој равни, а престигао је величине попут Џона Мекинроа и Матса Виландера.

Сада, гледајући Новака као човека од крви и меса чији смо успон пратили од раних дана, то нам се можда и чини нормалним, али тек када заврши каријеру, моћи ћемо на прави начин да сагледамо њену грандиозност. Срећом, Новаку је тек 27 година и још много времена да се изнова уписује у тениске историјске књиге.

Осим што је велики на терену, Новак је небројено пута показао да је велики и у поразу и то је један од разлога зашто је толико вољен. Размишљао сам да ли уопште да посвећујем пажњу срамотним питањима страних новинара на Маријевој конференцији за медије, али на крају сам одлучио да им дам неколико редака.

Скандалозним инсинуирањем да је Новак намерно глумио физичку слабост почетком трећег сета покушали су да учине да то буде кључни наратив, а не чињеница да је Ђоковић освојио осму Грен слем титулу – нико му чак на конференцији није ни поставио питање о томе како се осећа што је престигао Мекинроа и Виландера, а изједначио се са Агасијем, Конорсом и Лендлом. Сагласићете се да је то најлогичније могуће питање после таквог тријумфа.

Али не, пет-шест питања Марију била су везана искључиво за по њиховом мишљењу “спорни“ почетак трећег сета. Шкот је додуше начео ту тему рекавши да му је то пореметило пажњу јер му се чинило да Новак трпи грчеве. После је постао пасивни саучесник у срамоти јер није на одсечан начин прекинуо спекулације новинара. А то се врло лако ради – уз две-три пригодне фразе типа “он је био бољи данас“, али и на директан начин – као што је Надал после пораза од Вавринке у прошлогодишњем финалу сасекао причу о својој повреди речима да је то “Стенов дан“ и да више неће да говори о томе.

Такође, немогуће је не приметити Маријеву хладноћу на мрежи, поготово када се упореди са реакцијом Ђоковића после вимблдонског финала 2013. године – тада је прешао мрежу и загрлио Шкота, а на завршној церемонији смогао је снаге чак и да буде насмејан.

Али добро, не дозволимо да то буде главна прича јер и није. Оно што јесте главна прича јесте да је Новак Ђоковић осмоструки Грен слем шампион и убедљиво први тенисер света.

Уживајмо у томе.