Analiza: Novak - veliki teniser i čovjek, na terenu i van!

Delovao je potrošeno na početku trećeg seta finala Australijan opena.

Tenis 03.02.2015 | 00:00

Kretanje praktično nepostojeće, tajming nepravovremen, a njegov protivnik upravo je sa lakoćom potvrdio brejk i bio je u ozbiljnom naletu.

Međutim, od toga trenutka Novak Đoković se budi i pokazuje zašto je legenda tenisa – osvaja 12 od narednih 13 gemova i peti put u karijeri osvaja turnir u Melburn parku, svojoj drugoj kući.

Slično kao u njihovim mečevima pre dve godine u Melburnu i prošlogodišnjem u Njujorku, u prva dva seta obojica su uzeli po taj brejk.

Očekivali smo pravu gladijatorsku borbu u kojoj se obojica muče da jedan drugom oštete oklop i u prva dva seta upravo to smo i dobili – nadmudrivanja sa osnovne linije, promene brzine i dubine udaraca, razmene snažnih udaraca po svim mogućim pravcima ... Samo u prvom setu videli smo 19 razmena sa više od 15 udaraca. Ali nije vredelo – koja god zagonetka da je zadata sa jedne strane, sa druge je dolazio jednako lukav odgovor.

Ta dva seta trajali su 152 minuta, bili su fizički, ali još više mentalno iznurujući za igrače. Emotivno i za navijače. Zašto? Igrali su dvojica najboljih riternera na svetu koje pri tom servis nije služio, pa je psihičko preimućstvo prelazilo lako i brzo sa jedne na drugu stranu.

Iznenađujuća je statistika da je Đokovićeva prosečna brzina prvog servisa veća od Marijeve (190 km/h – 184 km/h), ali Novak je izgubio nešto od preciznosti iz prethodnog dela turnira.

Škot je pao tamo gde obično pada – prosečna brzina drugog servisa iznosila mu je mizernih 134 km/h. Poređenja radi, u ženskom finalu i Šarapova i Serena Vilijams imale su brže drugi servis (153 km/h i 150 km/h).

Najveća snaga Novakovog riterna jeste udarac pod noge rivalu, ali Mari ima izvrsne reflekse i u određenoj meri je smanjio efektnost tog riterna. To je Đoković znao i od drugog seta sve smo češće viđali napade riternom po stranama terena – tako je Novak osvojio neke od važnijih poena u meču.

Takođe, Mari je dve duple greške odservirao u najgorim mogućim trenucima – jednom je vratio Novaka u život u taj brejku, a drugom mu je poklonio presudni brejk za 5:3 u trećem setu.

Kada sam posle dva seta pogledao na sat, video sam da je oko 12.30. Nemoguće da igraju već dva i po sata, a da se kraj ne nazire. I sâm sam se na trenutak osetio emotivno ravnodušnim, mogu da zamislim kako li je tek bilo Novaku i Endiju na terenu.

U duelu u kojem smo mnoge poene identifikovali kao “ključne“, sada je jasno da je to bila Marijeva brejk lopta na 3:3. Škot je u tom poenu pogodio liniju riternom, Đoković je povratio inicijativu i napao, a Škot nije stigao Novakov vrlo dobar volej i poslao je lopticu u mrežu.

Novak je uzeo 26 od 37 poena na mreži – bilo je izvrsnih voleja, kao oni kojima se izvukao od 0:40 u trećem gemu prvog seta, kao i nekih propusta. Međutim, ono što je neporecivo jeste Đokovićev napredak u odabiru trenutka kada jurišati napred i u tome treba tražiti zasluge Borisa Bekera.

Srpski teniser isticao je da je Boris tu najviše da mu pomogne sa mentalnom stranom velikih mečeva, a posle vimbldonskog finala, u Melburnu smo to ponovo videli na delu. Princip “nikada ne odustaj uprkos svemu“ primenjen je u duelu sa Vavrinkom, a sada je Novak prevazišao užasan početak trećeg seta i dobio Marija tamo gde ga i inače često dobija – u glavi.

Ono što su mnogi propustili da primete jeste Đokovićev slajs, koji je sada neuporedivo sigurniji nego ranije – niži i dublji. Ranije je Mari tu stvarao blagu prednost, ali sada je Novak dobio i tu mini bitku.

Posle te propuštene brejk lopte, Mari u narednom gemu pravi dve neiznuđene greške za 0:30. Novak ne odbija poklon, treći set uzima nekako iznenadno, a onda pokazuje nešto što ne viđamo uvek – nadalovskim ’instinktom ubice’ dotukao je grogiranog protivnika.

Drugi servis izdao je Škota, mentalnu bitku je počeo da gubi, a onda mu se i igra potpuno raspala – kada je Đoković napravio brejk početkom četvrtog seta, preuzeo je totalnu kontrolu nad mečom, a Endi mu je pomogao šaljući nekoliko ne baš teških loptica u mrežu.

Na kraju, Novak se opustio, peti gem četvrtog seta bio je prava pesma, crtao je po terenu i u velikom stilu osvojio je svoju osmu Gren slem titulu.

Andre Agasi, Džimi Konors, Ivan Lendl. To su imena sa kojima je Novak Đoković sada u istoj ravni, a prestigao je veličine poput Džona Mekinroa i Matsa Vilandera.

Sada, gledajući Novaka kao čoveka od krvi i mesa čiji smo uspon pratili od ranih dana, to nam se možda i čini normalnim, ali tek kada završi karijeru, moći ćemo na pravi način da sagledamo njenu grandioznost. Srećom, Novaku je tek 27 godina i još mnogo vremena da se iznova upisuje u teniske istorijske knjige.

Osim što je veliki na terenu, Novak je nebrojeno puta pokazao da je veliki i u porazu i to je jedan od razloga zašto je toliko voljen. Razmišljao sam da li uopšte da posvećujem pažnju sramotnim pitanjima stranih novinara na Marijevoj konferenciji za medije, ali na kraju sam odlučio da im dam nekoliko redaka.

Skandaloznim insinuiranjem da je Novak namerno glumio fizičku slabost početkom trećeg seta pokušali su da učine da to bude ključni narativ, a ne činjenica da je Đoković osvojio osmu Gren slem titulu – niko mu čak na konferenciji nije ni postavio pitanje o tome kako se oseća što je prestigao Mekinroa i Vilandera, a izjednačio se sa Agasijem, Konorsom i Lendlom. Saglasićete se da je to najlogičnije moguće pitanje posle takvog trijumfa.

Ali ne, pet-šest pitanja Mariju bila su vezana isključivo za po njihovom mišljenju “sporni“ početak trećeg seta. Škot je doduše načeo tu temu rekavši da mu je to poremetilo pažnju jer mu se činilo da Novak trpi grčeve. Posle je postao pasivni saučesnik u sramoti jer nije na odsečan način prekinuo spekulacije novinara. A to se vrlo lako radi – uz dve-tri prigodne fraze tipa “on je bio bolji danas“, ali i na direktan način – kao što je Nadal posle poraza od Vavrinke u prošlogodišnjem finalu sasekao priču o svojoj povredi rečima da je to “Stenov dan“ i da više neće da govori o tome.

Takođe, nemoguće je ne primetiti Marijevu hladnoću na mreži, pogotovo kada se uporedi sa reakcijom Đokovića posle vimbldonskog finala 2013. godine – tada je prešao mrežu i zagrlio Škota, a na završnoj ceremoniji smogao je snage čak i da bude nasmejan.

Ali dobro, ne dozvolimo da to bude glavna priča jer i nije. Ono što jeste glavna priča jeste da je Novak Đoković osmostruki Gren slem šampion i ubedljivo prvi teniser sveta.

Uživajmo u tome.