Свете српске штале и јахте

Аутомобил, мотоцикл, чамац, брод, авион, тржни центар, канцеларију, локал, стан, кућу, пчелињак, шталу, њиву, извор, почетак новог пословног подухвата... У Србији је могуће освештати, практично, све.

Србија 01.02.2015 | 20:00

Показали су то и у новосадском водоводу освештавајући, на славу предузећа Богојављење, воду чесмовачу. Свештеник је за то чашћен еврима, кажу очевици, али са сигурношћу могу да кажу само да је била “једна новчаница, крупнијег апоена”.

Већ пет година заредом, такође, у обреновачкој цркви Силаска Светог духа на апостоле бајкери пред почетак летње сезоне освештавају своје двоточкаше, не би ли се на тај начин заштитили од могућег страдања на путу.

Често, о чему сведоче и видео-снимци на интернету, људи позову попа да им освешта тек купљени аутомобил. Пре четири године је и сам патријарх Иринеј освештао новоотворени тржни центар у Нишу.

У Српској православној цркви не виде у томе никакав проблем, а протојереј Александар Средојевић каже за “Блиц” да су људи одувек давали да им се освешта све за шта су желели да им успе.

- Освештавали су људи и раније све, било да је орање, или почетак зидања куће. Али смо ми дуго живели одрођени од вере, па је сада људима све то чудно. Прозивају попове да раде ово или он, али ако поп нешто погреши, он ће одговарати за своје поступке, баш као и свако други - каже прота Александар.

Нека границе, ипак, постоје, а њих постављају неке моралне и етичке норме. Тако се, како каже овај прота, не може освештавати оружје.
- Можете освештати авион који превози путнике, али не и онај који баца бомбе и убија људе - додаје он.

На примедбу да је управо било примера да су свештеници благосиљали војнике пред одлазак у борбе, у којима су чинили ратне злочине одговара: “Човек може да почини злочин и ако није наоружан.”

Упитан да ли би свештеник пристао да благосиља и пословни подухват попут почетка снимања порнографског филма, прота одговара: “То је већ циркузијада, као да тражите да неко освешта позив на убиство.”

Филозоф и религиолог Мирослав Кевежди се, објашњавајући тренд освештавања свега и свачега, позива на дефиницију религије као “осећаја који се рађа као мешавина страха и наде”, али и на изреку да “без невоље, нема богомоље”.

Узроке, међутим, налази и у генералном осећају да се Србија враћа у 90-те године прошлог века, да су људи несигурни и незадовољни.

- Дакле, када год су људи уплашени, све се више окрећу и гатарама и верачарама, али и религији. Исто тако и тај бајкер освештава мотоцикл свестан да седајући на њега улази у опасну ситуацију, тражећи на тај начин неку заштиту - каже Кевежди.

Он, међутим, додаје да је у случају Новог Сада проблем у томе што је религија ушла у једно јавно, дакле државно предузеће, иако су по Уставу црква и држава одвојене.

Незванични ценовник

У СПЦ не постоји званичан ценовник по којем би се наплаћивали верски обреди. Званично, обред се наплати “онолико колико човек да као прилог”.

Многи свештеници се тога и придржавају. Незванично, међутим, има и оних са тарифом: Опело - 7.000 до 10.000 динара; Крштење - 5.000; Венчање - 10.000 до 15.000 динара.

Извор: Блиц