Анализа: Да ли је Катар ''компанија'' или национални тим?!

Светско првенство у Катару показује, или наговештава, у ком правцу се креће, не само рукомет, већ светска спортска индустрија.

Остали спортови 01.02.2015 | 17:50

У финалу 24. светског првенства рукометаша у Катару играће домаћин Катар и домаћин следећег шампионата Француска.

Ако се од других и очекивало да после четири године поново стигну до завршног меча турнира, од Катара се није очекивало ништа, сем да покаже да може да буде добар организатор, што и јесте, и што може да буде солидан аргумент у одбрани организације фудбалског Мундијала, на коју се насрће, али то је друга прича.

Да вас је неко питао да ли ће Катар бити освајач медаље на Светском првенству у било којој спортској игри, вероватно бисте се насмејали, а мало обавештенији би рекли, да уколико нешто може да се купи, онда ће то и да се деси.

Али ето, исписана је једна страница светског спорта, од које би историја могла да се чита и са десна на лево!

Катар је у полуфиналу Светског првенства победио Пољску 31:29, и то можда јесте чудо, али је у претходној рунди - четвртфиналу елиминисао Немачку, а пре тога Аустрију, па без обзира на то што је домаћин (а то никако није без значаја, и можда баш с обзиром на то што јесте домаћин) тај успех не сме да се потцени.

Катар је мала држава, нема ни два милиона становника, а већину чине странци, из читавог света, запослени по разним фирмама (овом приликом не бисмо о власничкој структури)!

Ни рукометна репрезентација не може да буде другачија. То је мултинационална компанија, чији је, како се то језиком модерног пословања каже ЦЕО (у преводу директор) Валеро Ривера, најтрофејнији тренер света, са више од 70 разних титула, углавном освојених са Барселоном, али је и као селектор Шпаније, пре две године, довео селекцију своје домовине до светске круне (опет код куће, у Барселони).

После тог злата 2013. поднео је оставку, закључио успешну селекторску мисију и прихватио се посла (за добру плату, што да не, кад може) да направи ово чудо у пустињи. Како је он склопио тим, од оно мало локалних занесењака у рукомет и интернационалаца, који из разних разлога нису имали места у тиму своје домовине, могуће је да ни он сасвим не може да објасни, јер се по окончању меча са Пољском хватао за главу, у неверици.

И њему је можда све то још далеко од реалности, али није. Да ли је он стварно чаробњак? Изгледа да јесте! Да ли би Катар успео да стигне дотле докле је стигао, да је шампионат организован у некој другој земљи? Не знамо, реално је веровати да не би.

Но, то не умањује успех мале земље, која огромне паре улаже у спорт, па понекада може да јој се и врати кроз врхунски резултат. А финале Светског првенства, како год да је изборено, пожелео би свако, а не Катар.

Уосталом, видели сте Пољаке, који су више него цинично аплаудирали српским судијама Стојковићу и Николићу, због начина на који су водили меч Пољска - Катар.

Вероватно нисте видели да је на крају тог малог "перформанса" један члан пољског стручног штаба протрљао прсте, отворено алудирајући, односно, оптужујући арбитре да су поткупљени!

У недељу ће бити закључено најдуже Светско првенство. Било да га освоји Француска, било Катар, нешто се ипак ново дешава. Можда ће овај турнир показати, или у најмању руку наговестити, у ком правцу се креће, не само рукомет, већ светска спортска индустрија.

Не би требало да се чудимо, ако у неко скорије време, иза имена победника буде стајала скраћеница којом се углавном означава каква је власничка структура фирме - рецимо ИМЕ ЗЕМЉЕ АД (акционарско друштво, или како се већ на којем језику нешто слично пише).