Дијаспора највећи увозник новца у БиХ

Депозити грађана БиХ у банкама први пут премашили девет милијарди КМ. Док некима "претиче", 60 одсто становништва на граници сиромаштва.

ШТЕДЊА грађана у Босни и Херцеговини крајем 2014. године први пут је премашила девет милијарди КМ и у односу на 2004. годину, када је износила 2,3 милијарде, готово се учетворостручила!

Ово показују последњи подаци Централне банке БиХ, који говоре да је раст штедње грађана у банкама у 2014. у односу на 2013. годину износио чак 10 одсто.

Ипак, раст штедње није резултат бољег живота у БиХ, већ показатељ да они који који имају услова да штеде, свој новац поверавају на чување банкама. Тако док у ситуацији економске кризе, 60 одсто становништва живи на граници или испод границе сиромаштва, штедња једног броја грађана све више расте.

- Грађани су само одлучили да новац из кућних, личних штедњи, из "сламарица", пребаце у банке - каже за "Новости" економски аналитичар Предраг Дудуковић. - Просто је то сада ушло у легалне токове, јер је то људима сигурније и имали су прилично добру камату на штедњу која се у појединим банкама кретала између четири и пет одсто - каже Дудуковић.

Он, међутим, истиче да је забрињавајуће што чак девет милијарди КМ остаје практично неискоришћено у смислу инвестирања.

- И раније сам тврдио да нама не требају страни инвеститори, да имамо довољно домаћег новца у земљи. Међутим, проблем је лош привредни амбијент и несигурност за улагање, због чега су се смањила и страна улагања у БиХ, а и домаћи инвеститори се као и грађани радије одлучују да новац држе у банкама на штедњи него да се упуштају у инвестиције - каже Дудуковић.

Са овом оценом слаже се и економски аналитичар Зоран Павловић који за "Новости" каже да су у БиХ лоши услови за покретање бизниса, а ризици превелики.

- Осим тога, постоји страх од још лошијих времена и погоршања економске ситуације. Једноставно, ко год је у ситуацији да размишља да ли да инвестира или штеди, он штеди. Тако да та два елемента - недостатак доброг привредног амбијента и страх од лошије економске ситуације у земљи чине да се штедња значајно повећава - каже Павловић.

Он напомиње да је то катастрофално за економију једне земље, јер се људи не одлучују да инвестирају, да покрећу бизнисе, ни мале ни веће и да отварају нова радна места.

БЕЗ ПОДИЗАЊА ЛИМИТА

На питање да ли би било добро да власти БиХ размисле о подизању лимита осигурања на депозите са садашњих 50.000 на 75.000 КМ или 100.000 КМ, што би био додатни ослонац за штедише, Павловић каже да је то непотребно јер се већина депозита управо креће до 50.000 КМ.

- Постоји око један одсто оних који имају штедњу већу од тога, али су ваљда и они сада научили лекцију и новац ће убудуће распоређивати уместо у једну, на више банака. Мислим да је непотребно да се лимит диже због тих један одсто штедиша - каже Павловић.

ДИЈАСПОРА

Чињеницу да је штедња достигла чак девет милијарди КМ Павловић објашњава и податком да више од милион грађана БиХ живи у дијаспори и да постоји континуиран тренд слања уплата породицама у БиХ, који се на годишњем нивоу креће око три милијарде КМ. - Истина, тај ниво је нешто пао за време економске кризе, али је он и даље висок и стабилан - истиче Павловић.