Кројење буџета без јавности

Начин усвајања буџета на свим нивоима власти у БиХ није у складу са европским нормама, јер му због хитности усвајања недостаје демократски легитимитет и зато што је подложан непримјереним политичким утицајима, сматрају у Европској комисији.

Босна и Херцеговина 29.01.2015 | 10:32

Како су истакли у посљедњем Извјештају о напретку БиХ ка ЕУ, Европљани су забринути чињеницом да буџете пречесто усвајају у хитној процедури, чиме се спречава провођење квалитетне јавне расправе и учешће шире јавности у његовом креирању и како ће бити потрошена јавна средства.

"Осим тога, буџети се углавном ребалансирају једном или више пута током године што, с обзиром на то да постоје ограничени људски ресурси који се баве овом облашћу, не оставља много времена и могућности да се побољша транспарентност према јавности", наводи Европска комисија.

Упозоравају да је комплетан систем рањив на политичке злоупотребе, мада, како истичу, треба похвалити чињеницу да власти на свим нивоима успјешно управљају дугом, чиме се спречава опасност од немогућности исплаћивања приспјелих рата на дуг, укључујући и камате.

"Ипак, не постоји јавна стратегија управљања дугом, која би давала смјернице за политике рјешавања проблема дуга. Потребно је и побољшати и реформисати процедуре писања финансијских извјештаја", навели су у Европској комисији.

 Асим Мујкић, политолог из Сарајева, сматра да је нетранспарентност и избјегавање јавног увида у рад политичких структура и начин доношења одлука, посебно кад је планирање расподјеле новца у питању, темељ на којем почива цјелокупни лош систем владавине у БиХ.

Мујкић сматра да је грађанско друштво у повоју и да није у стању наметнути политичким елитама да промијене свој образац понашања који, како је истакао, преферира мистификацију и политичког и економског живота који доводи до мањка одговорности према јавности.

"Људи нису били у стању чак ни да дигну глас када су сами директно били жртве непогоде током протеклих мајских поплава, када су власти показале да нису способне да санирају штету, и онда заиста свједочимо једној заиста ниској грађанској култури", нагласио је он.

Навео је да је основни дискурс у било којој земљи Европе како се троши новац и на који начин ће бити планирани приходи и расходи, наводећи примјер Грчке у којој се копља ломе у вези с тим ко треба и на који начин да сервисира грчки дуг.

"Изгледа да једино код нас нема свијести да се ради о нечему што је наше и нешто чим политичари немају право да располажу како они желе, не водећи рачуна о јавном интересу", истакао је он и напоменуо да грађани изласком на изборе дају мандат политичким структурама да у њихово име управљају јавним новцем.

Борис Тихи, економиста и професор на Универзитету у Сарајеву, указао је на још један важан проблем: чињеницу да ни бизнисмени, економски стручњаци и људи који се баве привлачењем инвестиција немају довољан утицај на то како се креирају буџети и економске политике, упозоривши да је политички утицај на економију нешто чега се странци највише боје.

"Сваки инвеститор који долази у неку земљу да инвестира спреман је на економски ризик и увијек рачуна с њим кад се одлучује да ли ће инвестирати или не. Али политички ризик он не мора и не жели да трпи кад може отићи у Бугарску или Румунију и земље у којима политика не располаже јавним средствима као што је случај код нас", закључио је он.

Иначе, европски представници задужени за БиХ већ годинама упозоравају да се велика буџетска средства троше ненамјенски без правилног образложења, више од 20 одсто се троши за отплате дугова углавном за текућу потрошњу, док се за капиталне инвестиције које могу донијети нову вриједност троши мање од пет одсто.

Центар за истраживачко новинарство је, на примјер, недавно писао да се буџетске резерве троше за лијечење и школовање политичара и њихове родбине и блиских пријатеља, а да се новац из буџетских резерви ФБиХ за хитне потребе из године у годину троши ненамјенски.

Извор: Независне новине