Пријетње заштити личних података

Највећу пријетњу заштити личних података представљају лоша законска рјешења, непоштивање закона, лоше навике и праксе, те непостојање конкретне одговорности, изјавио је данас у Сарајеву директор Агенције за заштиту личних података у БиХ Петар Ковачевић.

Босна и Херцеговина 28.01.2015 | 21:55

Ковачевић је на годишњој конференцији за новинаре у Сарајеву, поводом 28. јануара Свјетског дана заштите личних података, рекао да је рад Агенције у прошлој години обиљежен проширењем сарадње на међународном плану, прије свега са органима који се баве заштитом личних података и најавио да ће приоритети Агенције у овој години бити поступци по приговорима.

"Ојачаћемо сарадњу са законодавним органима, односно њиховим тијелима за заштиту људских права", најављује Ковачевић.

Он додаје да је циљ Агенције да системски и на адекватан начин обезбиједи учешће у поступцима усвајања закона којима се регулише обрада и заштита личних података, прије свега у смислу усклађивања са европским стандардима.

Према његовим ријечима, област заштите личних података у БиХ у прошлој години забиљежио је "неочекиван и бруталан напад Тужилаштва БиХ на Агенцију и на њеног директора".

Он је подсјетио да је ријеч о непримјереним реаговањима Тужилаштва БиХ на инспекцијске надзоре које је Агенција извршила у 15 тужилаштава у БиХ, укључујући онемогућавање службеног лица Агенције да у два наврата исту врсту инспекције изврши и у Тужилаштву БиХ.

"Неприхватљиво је поступање појединих јавних органа који измјенама закона урушавају основне принципе заштите личних података, а такав случај постоји у Парламенту Федерације БиХ, који је донио Закон о измјенама и допунама Закона о матичним књигама, који је супротан основним принципима заштите личних података и штетан за грађане ФБиХ", напоменуо је Ковачевић.

Увођењем новог института, појашњава он, утврђивање идентитета лица и личног имена тог лица, законодавац је обавезу вођења тачних података пребацио на терет грађана, иако је један од основних принципа обраде личних података тај да су јавни органи дужни да обрађују тачне податке, те да их ажурирају и исправе када је потребно.

Ковачевић веома значајним означава пресуде Суда БиХ које су донесене по тужбама против рјешења Агенције.

"Овом приликом издвајам пресуду којом је одбијена тужба Централне изборне комисије БиХ против рјешења Агенције у вези са обрадом личних података приликом промјене бирачке опције", каже Ковачевић.

Он је нагласио да је право на заштиту личних података, као једно од основних људских права, из године у годину доживљава све већу афирмацију у БиХ, а такав тренд настављен је и у прошлој години, што је охрабрујуће, а што је констатовано и у извјештају Европске комисије.

Помоћник директора Агенције Самира Чампара навела је да је током прошле године Агенција, у складу са надлежностима, извршила 88 инспекцијских надзора, и то редовних надзора у 14 тужилаштва и 24 предузећа комуналне дјелатности, док је ванредних надзора било 43.

Када је ријеч о приговорима, навела је она, примљена су 144 приговора носилаца података.

"Против јавних органа поднесено је 79 приговора, од тога су 33 била основана, седам их је дјелимично основано, 19 неосновано, док су други у поступку рјешавања. Предмет приговора су биле конкурсне процедуре у највећем броју, затим посебни стаж, односно начин његовог уписивања у радну књижицу, видео надзор, копирање или задржавање личних докумената, достављање података трећој страни и слично", прецизирала је Чампара.

Према њеним ријечима, против других субјеката поднесена су 62 приговора, од чега је 19 против банака, једног микрокредитног друштва, 23 друга правна лица, 14 физичких лица, једне политичке странке, једне заједнице етажних власника, два интернет портала и једне школе.

Она додаје да је по службеној дужности Агенције провела укупно 29 поступака и то 24 у јавним органима, а пет код осталих контролора, и то 11 због конкурсних процедура, недостављање правоснажне пресуде о разводу брака и њено неуписивање у матичну књигу, те узимање копија личних карата од матичне канцеларије у Зеници ради доказивања да су родитељи постигли споразум за одређивање имена дјетета.

Агенција је, каже Чампара, издала и 12 прекршајних налога, тако да је највећа новчана казна изречена Микрофин-у у износу 10.000 КМ, затим министру привреде Херцеговачко-неретванског кантона, секретару Суда у Сарајеву, главном тужиоцу, шефу одјељења Владе Брчко дистрикта, одговорном лицу у Студио "Модерна" и директорици вртића у Братунцу.

Буџет Агенције за протеклу години износио је 1.132.130 КМ, остварени расходи износили су 1.059.402 КМ, што значи да је извршење буџета 94 одсто, тако да је финансијско пословање Агенције оцијењено као позитивно.