Навијачи Стандарда упоредили себе са Шарли Ебдоом!

Шарли Ебдо је слобода говора, а ово није? "Симболично значење", оправдање је присталица клуба из Лијежа после "симболичног" одсецања главе Стивену Дефуру!

Виђали смо то и у другим крајевима света, па и код нас када се улицама Београда носила крстача, а у Земуну копале раке на терену. Али белгијска јавност није тако "толерантна" на радикалне иступе навијача. Према мишљењу тих истих навијача помало је и лицемерна када напада ултрас покрете, а брани слободу говора последњих недеља оличену у трагичном нападу на редакцију француског сатиричног листа Шарли Ебдо.

И заиста и у Шарлију су умели да "претерају". Али њихови се мотиви за такве ексцесе углавном не доводе у питање. Навијачи се пак одмах називају хулиганима и како тврде у Лијежу линчују по медијима. Све због сада већ чувене шеталице у вечитом дербију са Андерлехтом и одсечене главе Стивена Дефура.

"За нас је то била само симболика. Пуних 20 година смо на трибинама и јавност је често хвалила наше кореографије. Жао нам је ако смо сада увредили неког, али не можемо да прихватимо да нас разапињу на стуб срама", истиче се у саопштењу наједном озлоглашене групе Ултрас Инферно 96, која наводи да је основна тема шеталице био филм петак 13, а да је Дефурова глава – ето једног увређеног – накнадно убачена.

Филмови су уосталом честа инспирација поменутој групи. Као што су и збивања у Шарлију Ебдоу многима била инспирација да се замисле о слободи говора. У случају Стандарда је међутим та граница пређена, барем према увреженом мишљењу у Белгији. Навијачи нису сагласни.

"Разумемо да наше кореографије могу да неког шокирају, али то раде и карикатуре у сатиричним магазинима. За нас је ово јасна, али симболична порука (за Дефура, прим. аут).: ’Издао си нас и овде више ниси добродошао’. Али нисмо позивали на линчовање Дефура. Што се тиче медија, они су пре само две недеље устајали у одбрану сатире, а сада нас сатанизују".