Пијаца на Звездин начин: Комшо, кол'ко је 20 кг Ристћа?!

Продајом 30 одсто права за 750.000 евра на Михајла Ристића челници Црвене звезде демонстрирали да и робу достојну ексклузивних радњи морају да „утопе“ у атмосфери бувље пијаце. Да ли ће им се на крају то исплатити?

Фудбал 26.01.2015 | 22:20

Кажу фудбалски познаваоци да Црвена звезда данас има ексклузивну робу која би могла да стоји у излозима фенси радњи на Шанзелизеу, али је принуђена да је продаје у атмосфери задимљене пијаце на градској периферији. Има она народна о томе како је сиромашан човек принуђен да сече уши да би закрпио... (знате већ шта).

То је, просто, данас једини начин пословања некадашњег гиганта из Љутице Богдана. Претходна, као и ова руководства, имају сличну реторику како челници клуба не смеју да се понашају као пијани милионери. А цех у Љутице Богдана је одавно подвучен. Бројна одговорна лица понашала су се у претходном периоду попут оног блудног сина, каквог има свака фамилија, који шенлучи и ужива у свему што воле млади, а потом приморава ближе или даље рођаке да у бесцење продају породичну имовину. А Звездина највреднија имовина су тренутно деца на чијим квалитетима би, да је среће, игра црвено-белих требало да почива у наредних пет или шест сезона...

Али како сила бога не моли, Звездан Терзић је, да би одржао тонус и омогућио клуб да преживи од ујутру до после подне, био приморан да уступи 30 посто власништва над суперталентованим везистом црвено-белих Михајлом Ристићем за 750 хиљада евра. Пре тога први човек клуба је у власништво над Луком Јовићем и Марком Грујићем „укључио“ трећу страну, према бројним изворима добро познати инвестициони фонд суперагента Пинија Захавија... Био је то још један успешан, али јако, јако, краткорочан баланс Звездана Терзића којим је испунио један од примарних захтева тврдог језгра навијача да клуб ни по коју цену не сме да се одрекне једног од петорице клинаца (поред набројане тројице то су још Вукашин Јовановић и голман Предраг Рајковић).

Само велико је питање шта ће се десити дана после сутра. Продаја дела права на талентоване играче није никаква гаранција да ће се Црвена звезда извући из канџи финансијског глиба и успети да добије, пре свега, лиценцу за такмичење у Суперлиги. А да не говоримо о ближој будућности када у клуб буде стигла понуда која се не одбија за Ристића, Грујића или Јовића, и када одговорни буду схватили да ће добар део колача морати да дају некоме другом.

ПОРТУГАЛСКИ МОДЕЛ

Наравно, вечити алиби „пара нема и ово је једини начин да приходујемо“ послужиће и актуелној гарнитури управе да нађе речи оправдања, не гледајући у не тако давну прошлост када су играрије са менаџерским процентима коштале Црвену звезду силних милиона.
„Продавање процената није никаква новост у свету фудбала. Најјачи клубови у Португалу, попут Бенфике, Порта и Спортинга, егзистирали су на тај начин током претходне деценије. И то уопште није лоше изгледало. Међутим, има ту једна јако битна разлика. Они никада нису на тај начин продавали децу клуба. Дешавало се да је Порто заинтересован за Фалкаа, да нема довољно пара, па онда одређени проценат уступи инвестиционом фонду. Пазите, ако се клуб одлучи за такав корак он није приморан да о томе обавештава родитеља или менаџера играча“, каже за МОЗЗАРТ Спорт бивши спортски директор Црвене звезде и човек који води рачуна о каријери Марка Грујића, Зоран Стојадиновић.

КАКО ЈЕ ГРУЈИЋ ОД МОТКЕ ПОСТАО ИГРАЧ

Можемо само да претпоставимо колико би на петорици клинаца приходовао први човек загребачког Динама Здравко Мамић. Међутим, јако је опасно што је та трећа страна савршено добро упозната да је Црвена звезда у овом тренутку у кожи хероинског зависника који опасно кризира и коме су паре преко потребне.
„Најбоље би било да је Црвена звезда на основу потенцијалне вредности Грујића, Јовића и Ристића добила велики кредит код неке банке. Код играча таквог потенцијала грешке нема. Нажалост, то је врло вероватно немогуће у овом тренутку урадити. Знам да има разних коментара на вест о продаји процената, али ти људи који су спремни да уложе новац спремни су и на велику дозу ризика. Знамо ми да су они екстраталентовани и да би у будућности требало да вреде много више. Међутим, шта ако се неко повреди. Кажем, и ти људи из фондова преузимају ризик. Такође, проблем може да настане када понуда стигне у клуб. Људи у Црвеној звезди би због свега могли да повећају цену, па да уместо једног и по милиона траже три. Е ту онда долази до озбиљних проблема“, додаје Стојадиновић.

Звезда је, дакле, почела да продаје на „кило“ најталентованије ђаке омладинске школе клуба. Колико ће на крају профитирати то нико не зна. Реално, петорица апострофираних момака морала би у најгорем случају да достигну збирну вредност од десет милиона евра. Само што то више неће бити десет милиона.
„Верујем да ће добијати шансу у континуитету. Појединачно могу да причам о Рајковићу и Грујићу који су у мојој агенцији. О младом голману говоре бројке, са друге стране Грујић је показао да је способан да игра на потребном нивоу. Дефанзивно је јак, држи позицију. Одличан је на лопти, зна да је изнесе до супарничког гола. Ојачао је физички... Може да буде озбиљан играч и на европском нивоу. И баш сад када је оволико напредовао сећам се периода када је дошао у моју агенцију. Порастао је то лето 11 центиметара, изгубио координацију покрета. Било је оних који су причали: „Шта вам би, па да узмете ову мотку?“ Заборавили су да је дете тада имало само 16 година. То је тај фактор ризика о коме сам вам причао на помен продаје процената“, јасан је Стојадиновић.