Pijaca na Zvezdin način: Komšo, kol'ko je 20 kg Ristća?!

Prodajom 30 odsto prava za 750.000 evra na Mihajla Ristića čelnici Crvene zvezde demonstrirali da i robu dostojnu ekskluzivnih radnji moraju da „utope“ u atmosferi buvlje pijace. Da li će im se na kraju to isplatiti?

Fudbal 26.01.2015 | 22:20

Kažu fudbalski poznavaoci da Crvena zvezda danas ima ekskluzivnu robu koja bi mogla da stoji u izlozima fensi radnji na Šanzelizeu, ali je prinuđena da je prodaje u atmosferi zadimljene pijace na gradskoj periferiji. Ima ona narodna o tome kako je siromašan čovek prinuđen da seče uši da bi zakrpio... (znate već šta).

To je, prosto, danas jedini način poslovanja nekadašnjeg giganta iz Ljutice Bogdana. Prethodna, kao i ova rukovodstva, imaju sličnu retoriku kako čelnici kluba ne smeju da se ponašaju kao pijani milioneri. A ceh u Ljutice Bogdana je odavno podvučen. Brojna odgovorna lica ponašala su se u prethodnom periodu poput onog bludnog sina, kakvog ima svaka familija, koji šenluči i uživa u svemu što vole mladi, a potom primorava bliže ili dalje rođake da u bescenje prodaju porodičnu imovinu. A Zvezdina najvrednija imovina su trenutno deca na čijim kvalitetima bi, da je sreće, igra crveno-belih trebalo da počiva u narednih pet ili šest sezona...

Ali kako sila boga ne moli, Zvezdan Terzić je, da bi održao tonus i omogućio klub da preživi od ujutru do posle podne, bio primoran da ustupi 30 posto vlasništva nad supertalentovanim vezistom crveno-belih Mihajlom Ristićem za 750 hiljada evra. Pre toga prvi čovek kluba je u vlasništvo nad Lukom Jovićem i Markom Grujićem „uključio“ treću stranu, prema brojnim izvorima dobro poznati investicioni fond superagenta Pinija Zahavija... Bio je to još jedan uspešan, ali jako, jako, kratkoročan balans Zvezdana Terzića kojim je ispunio jedan od primarnih zahteva tvrdog jezgra navijača da klub ni po koju cenu ne sme da se odrekne jednog od petorice klinaca (pored nabrojane trojice to su još Vukašin Jovanović i golman Predrag Rajković).

Samo veliko je pitanje šta će se desiti dana posle sutra. Prodaja dela prava na talentovane igrače nije nikakva garancija da će se Crvena zvezda izvući iz kandži finansijskog gliba i uspeti da dobije, pre svega, licencu za takmičenje u Superligi. A da ne govorimo o bližoj budućnosti kada u klub bude stigla ponuda koja se ne odbija za Ristića, Grujića ili Jovića, i kada odgovorni budu shvatili da će dobar deo kolača morati da daju nekome drugom.

PORTUGALSKI MODEL

Naravno, večiti alibi „para nema i ovo je jedini način da prihodujemo“ poslužiće i aktuelnoj garnituri uprave da nađe reči opravdanja, ne gledajući u ne tako davnu prošlost kada su igrarije sa menadžerskim procentima koštale Crvenu zvezdu silnih miliona.
„Prodavanje procenata nije nikakva novost u svetu fudbala. Najjači klubovi u Portugalu, poput Benfike, Porta i Sportinga, egzistirali su na taj način tokom prethodne decenije. I to uopšte nije loše izgledalo. Međutim, ima tu jedna jako bitna razlika. Oni nikada nisu na taj način prodavali decu kluba. Dešavalo se da je Porto zainteresovan za Falkaa, da nema dovoljno para, pa onda određeni procenat ustupi investicionom fondu. Pazite, ako se klub odluči za takav korak on nije primoran da o tome obaveštava roditelja ili menadžera igrača“, kaže za MOZZART Sport bivši sportski direktor Crvene zvezde i čovek koji vodi računa o karijeri Marka Grujića, Zoran Stojadinović.

KAKO JE GRUJIĆ OD MOTKE POSTAO IGRAČ

Možemo samo da pretpostavimo koliko bi na petorici klinaca prihodovao prvi čovek zagrebačkog Dinama Zdravko Mamić. Međutim, jako je opasno što je ta treća strana savršeno dobro upoznata da je Crvena zvezda u ovom trenutku u koži heroinskog zavisnika koji opasno krizira i kome su pare preko potrebne.
„Najbolje bi bilo da je Crvena zvezda na osnovu potencijalne vrednosti Grujića, Jovića i Ristića dobila veliki kredit kod neke banke. Kod igrača takvog potencijala greške nema. Nažalost, to je vrlo verovatno nemoguće u ovom trenutku uraditi. Znam da ima raznih komentara na vest o prodaji procenata, ali ti ljudi koji su spremni da ulože novac spremni su i na veliku dozu rizika. Znamo mi da su oni ekstratalentovani i da bi u budućnosti trebalo da vrede mnogo više. Međutim, šta ako se neko povredi. Kažem, i ti ljudi iz fondova preuzimaju rizik. Takođe, problem može da nastane kada ponuda stigne u klub. Ljudi u Crvenoj zvezdi bi zbog svega mogli da povećaju cenu, pa da umesto jednog i po miliona traže tri. E tu onda dolazi do ozbiljnih problema“, dodaje Stojadinović.

Zvezda je, dakle, počela da prodaje na „kilo“ najtalentovanije đake omladinske škole kluba. Koliko će na kraju profitirati to niko ne zna. Realno, petorica apostrofiranih momaka morala bi u najgorem slučaju da dostignu zbirnu vrednost od deset miliona evra. Samo što to više neće biti deset miliona.
„Verujem da će dobijati šansu u kontinuitetu. Pojedinačno mogu da pričam o Rajkoviću i Grujiću koji su u mojoj agenciji. O mladom golmanu govore brojke, sa druge strane Grujić je pokazao da je sposoban da igra na potrebnom nivou. Defanzivno je jak, drži poziciju. Odličan je na lopti, zna da je iznese do suparničkog gola. Ojačao je fizički... Može da bude ozbiljan igrač i na evropskom nivou. I baš sad kada je ovoliko napredovao sećam se perioda kada je došao u moju agenciju. Porastao je to leto 11 centimetara, izgubio koordinaciju pokreta. Bilo je onih koji su pričali: „Šta vam bi, pa da uzmete ovu motku?“ Zaboravili su da je dete tada imalo samo 16 godina. To je taj faktor rizika o kome sam vam pričao na pomen prodaje procenata“, jasan je Stojadinović.