Ди Марија још прије 10 година требао у Арсенал, али...

Арсен Венгер нашироко о свим манама британског система и томе како клубови Премијер лиге раде у корист - Реала?!

Фудбал 24.01.2015 | 09:40

Преварио се Арсен Венгер много пута током дуге каријере на клупи Арсенала. Могао је уосталом да има и Златана Ибрахимовића да код Швеђанина није прорадила сујета због које је одбио да дође на пробу у Лондону. Али код једног момка француски стручњак је одмах препознао оно нешто што раздваја врхунске асове од просека. Био је то Анхел Ди Марија. Венгер је наиме открио да је пре пуне деценије договорио долазак тада 17-годишњег Аргентинца на у то време још актуелни Хајбери.

Али све је пропало због – британске радне дозволе, која и ових дана задаје главобољу шефу струке Тобџија. Сада због Бразилца Габријела Паулисте, који стиже из Виљареала. Под условом да му то одобре надлежни органи, јер играчи из земаља које нису чланице Европе уније морају да у периоду од две године пре доласка у Премијер лигу одиграју барем 75 одсто репрезентативних утакмица.

Идеја је да у елиту долазе само најбољи, а да се притом оставља простор и за младе Британце. Такав принцип се међутим не допада свима.
"У идеалном случају тржиште би било отворено и могао би да игра свако ко има квалитет", каже Венгер, који се противи и последњем у низу предлога који би клубовима требало да олакшавају живот, а према којем би радну дозволу добијали сви фудбалери плаћени 10.000.000 фунти и више?!

Помало снобовски? Нисмо сигурни да Венгер има исто виђење, али се слаже да је предлог који би требало да заживи следећег лета више него споран. И он наиме од енглеских клубова захтева да се понашају као богати расипници (не кажемо да се сада понашају другачије). Француз објашњава...
"Ми смо Ди Марију уочили када му је било 17 година. Видели смо га на неким репрезентативним акцијама. Желели смо да дође, али отишао је у Португалију, па одакле у Шпанију. Зашто? Зато што није могао да добије радну дозволу. Што у преводу значи да можеш да га доведеш у Енглеску тек када постане скуп као ђаво", присећа се незадовољни Венгер и наставља да проналази мање у британском систему.
"Шта то значи на крају? Коме ти плаћаш тај огроман новац? Реалу из Мадрида, а њима новац и није потребан".

Али ту долазимо до проблема са младим енглеским фудбалерима и шансом коју свеједно ретко добијају у Премијер лиги. Венгер не мисли да би отворенија лига била последњи ексер у фудбалском ковчегу за домаће играче.
"Имаш два приступа. Један је да затвориш границе и да у лиги играју само Енглези. Али си тако убио атрактивност Премијер лиге за остатак света. Други је да кажеш: ’Гледајте, имамо најбољу лигу на свету и хајде да правимо најбоље фудбалере на свету’. Ово је посао у коме је такмичарски аспект веома важан. Сви ови играчи зарађују огроман новац и морају да буду бољи од осталих да би избили на врх. Хајде онда да им дозволимо да се такмиче. Тренутно, живимо у свету вештачке протекције. То није добро. Ако желиш најбољу лиги у свету треба себи да поставиш само једно питање: Да ли можеш да направиш најбоље играче? А ако младог играча ставиш да игра поред најбољих на свету веће су и његове шансе да се развије. Ако игра поред просечних остаће само то – суви просек".