Пријети нови скок швајцарског франка

Европска централна банка (ЕЦБ) објавила је да ће у наредних 18 мјесеци "убризгати" више од 1.000 милијарди евра у ослабљену економију еврозоне, како би се супротставила пријетећој дефлацији, изјавио је данас Марио Драги, предсједник ЕЦБ.

Свијет 23.01.2015 | 15:01

Домаћи аналитичари сматрају да ће, иако се најновија одлука ЕЦБ-а не тиче директно БиХ, имати утицаја на домаћу привреду и стандард становништва, те се слажу да ће ова мјера довести до раста швајцарског франка.

ЕЦБ планира да откупљује обвезнице у вриједности од 60 милијарди евра мјесечно, све до краја септембра 2016. године, што је далеко више него што је раније прогнозирано.

Драги је, такође, саопштио да ће каматне стопе у еврозони бити задржане на рекордно ниских 0,5 одсто, колико износе од септембра 2014. године.

Марко Ђого, предсједник секције за банкарство у Удружењу економиста РС - СWОТ, каже да ће мјере ЕЦБ свакако имати позитиван утицај на привреду у БиХ, али и довести до раста франка.

"Наша привредна кретања значајно зависе од кретања у ЕУ, јер је то наше највеће извозно тржише и доста наших грађана ради на европским тржиштима рада. Ако мјере доведу до оживљавања европске привреде, то би за нас било добро", рекао је Ђого и додаје да није убијеђен да ће до тога стварно и доћи, јер све зависи на шта ће се тај новац потрошити.

"Питање како ће европске државе искористити те државне обвезнице, тих 60 милијарди мјесечно, да ли за сервисирање и репрограм старих дугова или на покретање агрегатне тражње и помоћи реалном сектору", истакао је он. Ђого каже да се у наредном периоду може очекивати раст франка, али да ЕЦБ пуно и не занима кретање швајцарске валуте.

Славиша Раковић, економски аналитичар, каже да је свака мјера која повећава ликвидност банкарског сектора у ЕУ довела до тога да се повећа и вриједност швајцарског франка.

Према његовим ријечима, неминовно је да ако швајцарски франак не буде административно регулисан да ће доћи до његовог јачања.

"Тај вишак ликвидности углавном је био усмјерен у трговинске операције хартијама од вриједности, а најчешће и у валутним трансакцијама, гдје се показало да је швајцарски франак једна од валута сигурног уточишта", рекао је он.

"Као што је познато, послије кризе 2008. године углавном је 'упумпавање' новца из буџета ишло ка санацији и јачању банкарског сектора, што је довело до једне деформације система и изразито велике ликвидности, а то није донијело очекиване резултате у привреди", рекао је Раковић и додао да се оваквим операцијама, гдје би били финансирани буџети и јавне инвестиције, дошло до заокрета у политици инвестиција и до већег упумпавања новца у саму европску привреду, а не у банкарски сектор.

Раковић каже да свака мјера упумпавања новца на међународном тржишту доводи до слабљења валуте и сматра да ће то повећати конкурентност европске привреде, у односу на друге свјетске привреде, али ће имати за посљедицу промјену курса.