Сви перу руке од кривице за поплаве

Док власници кућа које су почетком ове седмице биле по водом тврде да након прошлогодишњег мајског потопа ништа није урађено на превенцији, прозване институције кривицу одбацују те истичу да је доста посла обављено, али да је проблем у томе што су бројни објекти изграђени нелегално, у подручјима која често плаве.

Босна и Херцеговина 22.01.2015 | 10:17

Тако су мјештани Кантона Сарајево, чији је дио протеклих дана био поплављен, устврдили да "власти нису ништа учиниле како би овакви догађаји били предухитрени".

"Нико нам, када смо куповали земљу, није рекао да ово плавно подручје. То нема смисла, јер сам свој живот овдје уложио", изјавио је један огорчени мјештанин сарајевског насеља Осјек.

Други мјештанин, такође из Осјека, протеклих дана страховао је због искуства са мајским поплавама, када је вода достизала и до другог спрата.

"Једино рјешење је изградња корита на ријеци Босни скроз до Рељева. Ако то не буде урађено, борит ћемо се увијек овако", казао је он.

Док грађани, дакле, сматрају да није њихова кривица, ни дужност да предухитре природне непогоде, из Федералне управе цивилне заштите такође поручују да нису одговорни.

"Овај пут су погођене биле искључиво куће које су грађене без дозвола, било каквих урбанистичких планова. Када је ријеч о Херцеговачко-неретванском кантону, догодило се то искључиво на оним просторима гдје су баште угоститељских објеката направљене уз саму ријеку, или приобаље", појашњава Фахрудин Солак, директор Федералне управе цивилне заштите.

Упитан да ли су поново под водом била она подручја која су погођена и у мају прошле године, он је рекао да се то односи на околину Сарајева. Подсјетили смо га и на оптужбе грађана да ништа није урађено на превенцији, а он тврди да то није тачно.

"Људи су направили куће гдје их не смију правити. Шта ћете урадити тамо гдје куће не могу да буду грађене, које немају дозволу? То је проблем не само у Сарајеву, већ и диљем БиХ. На превенцији се урадило доста. Али, треба да будемо ссвјесни да је природа неумољива", рекао је Солак.

Када је о РС ријеч, протеклих неколико дана није било већих проблема усљед поплава, али нико не може тврдити да их у будућности неће бити, јер је, такође, доста кровова подигнуто тамо гдје то није смјело да се догоди.
"Онај ко нема дозволу за кућу, не може ни да је осигура. Ја чим видим податке за ниво воде у Приједору, ја знам јесу ли поплављени Тукови и остала насеља. Мора бити мијењана свијест грађана", рекао је Весељко Елез, први човјек Републичке управе цивилне заштите.

Душан Врањеш, шеф Одсјека цивилне заштите Приједор, каже да се од маја прошле године доста урадило на превенцији.

"Пуно је урађено у области регулације водотока, извођења грађевинских радова у зони водотока и слично. Имате код нас плавну зону, гдје је одређен број кућа изграђен, што јесте проблем, али и те куће су штићене. Мјере заштите се спроводе без обзира на то", тврди Врањеш.

Из Републичке управе цивилне заштите напомињу да су лани расли кроз бројне изазове уз учење и обуку.

"Оно што је потребно истаћи, јесте да ће се убудуће настојати развити и унаприједити превенција, односно систем раног упозоравања. Планирана је и набавка опреме за оперативно дјеловање, механизације, специјалистичке опреме, а у плану је и континуирана обука", наглашавају из те управе, из које сматрају да је неопходно зауставити праксу грађења објеката у водоплавним и потенцијално водоплавним подручјима.

Ситуација у општинама које су протеклих дана погођене поплавама се стабилизује, изузев у појединим подручјима, попут Благаја, код Мостара, гдје је због обилних падалина дошло до излијевања ријека Буне и Бунице те је поплављено пет кућа.

И на подручју Мостара ријека Буна се на неким дијеловима излила из корита, што је узроковало поплаве тераса појединих ресторана, а вода је такође дошла до дворишта неколицине кућа.

Извор: Независне новине