Херцеговачки гиганти на кољенима

Привреда у шест општина источне Херцеговине, као и у Фочи, Калиновику и Чајничу, који спадају у надлежност Окружног привредног суда у Требињу, највећим дијелом је уништена, а имовина привредних гиганата који су некада били носиоци развоја ових средина углавном је већ распродата у стечајним поступцима.

Република Српска 22.01.2015 | 08:22

У овом суду кажу да су током протекле године запримили 18 стечајних предмета, али су од оснивања ове правосудне институције, прије непуних пет година, до данас запримили 181 стечајни предмет, од чега је већ 151 ријешен, а осталих тридесет је у раду, односно стечајеви су у току или се имовина још распродаје.

Од овог броја веома мали број предузећа успио је да се након стечаја реорганизује и да покрене поновну производњу у цијелости, или су поједини дијелови некадашњих привредних комплекса распарчани и продати у мањим цјелинама, гдје је тек понеки погон поново стављен у функцију, какав је случај с фочанским "Маглићем" или "Билећанком" из Билеће.

Од некадашњих носилаца развоја текстилне индустрије Херцеговине остала су, тврде стечајни управници, само имена, нешто имовине и много већа дуговања, тако да је и имовину тешко уновчити, па стечајни поступак ни у "Билећанки", нити у требињском "Новотексу" још није окончан.

У Окружном привредном суду кажу да су стечаји у току и у фази су уновчења имовине, а ништа бржи процес није ни код "Неимарства" из Требиња, гдје ни након готово двије године од покретања стечајног процеса није утврђено право стање.

У "Неимарству" се, кажу, врши утврђивање пријављених потраживања, те утврђивање и идентификација имовине, док су у фочанском "Маглићу" завршени стечајни поступци у свим јединицама и у току је спровођење усвојеног Стечајног плана.

Иако судови не могу водити стечајне поступке прије приједлога за њихово покретање које подносе лица законом дефинисана, није тајна да се ови поступци спроводе тек када за предузеће постаје касно.

Драган Симовић, предсједник Синдикалне организације за регију источне Херцеговине, каже да се најчешће дешава да се намјерно доводи до пропасти фирме у сарадњи с неким ко "са стране" чека на то и у принципу најчешће простор употријеби у неке друге сврхе.

"Проблем је у томе што се и тај простор употријеби углавном у сврхе потрошње, а не производње, иако се оваква пракса може прекинути, јер у закону прецизно стоји да ако предузеће није ликвидно 60 дана, да се у року од 60 дана може покренути стечај", каже Симовић.

Он објашња да је само потребно спроводити јачи мониторинг предузећа и водити рачуна о томе да ли се на вријеме плаћају обавезе добављачима, плате радницима и остале обавезе из домена рада, па се не би дешавало да се стечај покрене тек након неколико година таквог пословања, гдје дуговања премаше и до десет пута вриједност фирме.

Извор: Независне новине