БиХ није прескупа, али су новчаници празни

Иако посљедње анализе указују на то да БиХ по цијенама основних животних намирница спада у најјефтиније државе, у удружењима за заштиту потрошача напомињу да чак и такви цјеновници нашем становништву изазивају главобољу јер су им новчаници празни.

Босна и Херцеговина 20.01.2015 | 07:58

МовеХуб, страница посвећена анализи животног стандарда у земљама и градовима свијета, сврстала је БиХ на 24. позицију најјефтинијих држава, чиме је она, по овом критеријуму, на најбољем мјесту у односу на земље које нас окружују.

Примјера ради, Србија заузима 26. мјесто, Црна Гора 35, док је Хрватска најскупља држава региона и налази се на 69. позицији.

Неспорно је, потврдила је Муриса Марић, извршни директор Удружења грађана ДОН Приједор, да цијене у БиХ јесу међу најнижим у региону, али су оне, ипак, неприхватљиве већини бх. Грађана.

"Ово истраживање дефинитивно је засновано само на цијенама робе и услуга код нас. Гледајући окружење, дефинитивно можемо да се похвалимо да су код нас јефтинији гријање, вода, храна и слично, али треба рећи да је храна пуно јефтинија у неким западним земљама него код нас", увјерава Марићева.

Међутим, стварност је доста суморнија ако се зна колико код нас људи зарађују. Тиме лице овог истраживања добија и наличје.

"Наравно, ако се узме колика је просјечна плата и колико кошта потрошачка корпа, онда показатељи не би били такви. Е сад, када нам дођу странци, они једу по нашим ресторанима и то је за њих јефтино, али то није мјерило стандарда живота бх. грађана", подвукла је Марићева.
Синдикални представници истичу да од новца, којим грађани располажу, једва успијевају да саставе крај с крајем.

"Синдикална потрошачка корпа у новембру прошле године коштала је 1.849 марака, а у истом мјесецу просјечна нето плата износила је тек 827 КМ", наглашава Божана Радошевић, стручни сарадник за економска питања у Савезу синдиката РС.

Према њеним ријечима, само за трошкове прехране, према рачуници из синдикалне потрошачке корпе, потребно је издвојити чак 681 марку, а за становање и комуналне услуге потребне су додатне 572 КМ.

"Када се упореди колико се у новембру производа и услуга из синдикалне потрошачке корпе могло обезбиједити просјечном платом, испостави се да је то свега око 45 одсто", упозорила је Радошевићева.

Иначе, ако је судити према овом истраживању, пет најскупљих држава на свијету за живот су Швајцарска, Норвешка, Венецуела, Исланд и Данска.
Најјефтиније земље свијета, показала је ова анализа, јесу Индија, Непал, Пакистан, Тунис и Алжир.