Како је Ноле натерао Србе да обожавају тенис?!

Те 2008.године Новак Ђоковић је одучио од тениса Роџера Федерера, а потом победио Цонгу и пригрлио пехар намењен победнику Аустралијан опена. После тога у Србији више ништа није било исто.

Тенис 20.01.2015 | 15:40

Ово је прича о три дана када је све у Србији стало, а причало се само о тенису, гледао се само тенис, тенис се донекле и живео. После тог јануара 2008. године, куповало се више рекета него раније, а све више деце на улици је носило оне велике тениске ранчеве. Ово је такође и прича о настанку нове легенде „белог“ спорта, играча који је своје име заувек уписао у историју 21. века.

Пре свега седам година, нисмо имали ниједног тенисера који је освојио гренд слем. Пре тог већ поменутог јануара Новак Ђоковић је својим играма показивао да може да се нада томе да постане први Србин са таквом титулом.

Био је трећи носилац, па је знао да га чека меч са Федерером у полуфиналу, уколико успе да уђе у пробрано друштво. Дошао је много лакше него што су се и највећи оптимисти надали. Један од главних разлога за такве игре је оно што га је увек красило, а то је вера у успех.
„Хиљаде клинаца који почну да тренирају тенис, желе да буду најбољи. То успева само онима који верују у то и труде се, дајући свој максимум“, истакао је Ђоковић када је већ постао светски бренд.

Он је као од шале протутњао Мелбурном до бајковитог полуфинала са светским бројем један. Није изгубио ниједан сет, а испред урагана Новак поклекли су Бенџамин Бекер, Симоне Болели, Сем Квери и Давид Ферер. На папиру нико од њих није био лак противник, а најтежи од свих на тврдој подлози Роџер Федерер, чекао га је у полуфиналу.

Чекао и дочекао, али није све било онако како се Швајцарац надао да ће бити.

ОДЛУЧУЈУЋИ БРЕЈК

Меч се играо нешто касније него што смо навикли када је Аустралијан опен у питању. Деца су већ увелико одслушала први час, мајке и очеви су били на пословима, деловало је као да је у питању нормалан петак. У једној од београдских школа деца су била на трећем часу, све је било као и увек, када се из суседне зграде зачуо громогласан поклич. Ђаке је то раздражило, па су замолили професорку да им пусти утакмицу. Она је одмах упалила телевизор, а у том тренутку је Федерер сервирао за први сет при резултату 5:4. У пекарама није било никога осим радника који су гледали у далеку Аустралију, таксисти нису имали посла, сви у Београду су били фокусирани на Род Лејвер Арену.

Швајцарац као да је осетио ту огромну енергију која се слила на бетонски терен под њим, пошто је почео да прави неизнуђене грешке, што се њему не дешава често. Ђоковић је освојио три наредна гема, и тако дошао до предности од 1:0, поставши први који је Федереру одузео сет тог јануара у Мелбурну.

Жамор је постајао све гласнији, али на улици није било никога. Цео град и цела држава су се претворили у тениски стадион, највећи тениски стадион на свету. Зграде и куће су постале трибине. Ноле је урадио оно по чему ће га сви памтити, оно по чему је карактеристичан, а то су моменти када једноставно ломи противника.

Први сет је освојио за 45 минута, други за 40, а током њега је направио чак два брејка иако је Швајцарац успео и да врати један. Тада су сви већ почели да гледају према финалу са Цонгом, који је био права сензација турнира избацивши Рафу Надала у полуфиналу. То се и догодило, али драма није изостала. После тај-брејка у трећем сету, у ком је Новак спасао чак и две сет лопте, Федерер је посустао и остао кратак за нови трофеј у Аустралији. Слично што се десило Швајцарцу са Сампрасом на Вимблдону, десило се Ђоковићу са њим у Мелбурну. Шампион је пао, Ђоковић се осветио за пораз на Ју-Ес Опену који се догодио само неколико месеци пре тога.
"Презадовољан сам како сам се носио са притиском. У најважнијим моментима играо сам свој најбољи тенис. Неописиво је како је победити једног од најбољих играча свих времена у три сета", истакао је Ђоковић, а у тим тренуцима се у Србији увелико славило, иако није прошло ни подне.

После победе над Федерером причало се само о финалу са Цонгом, са до тада не толико познатим тенисером, који је већину неодољиво подсећао на Мухамеда Алија. Они који нису знали, тада су сазнали - Француз не личи на легендарног боксера само по лицу, има и његову десницу. Добро је да је користи само за ударање по лоптици.

Недеља је ујутру. Иако је велики број људи изашао у суботу увече, сви су устали пре осам да буду уз Новака у можда и највећем мечу његове каријере. Опет је све на улицама замрло на три-четири сата. Кола се нису чула, а из сваког дома видео се исти ТВ одсјај.

Цонга је играо на крилима победе над Надалом, па је у првом сету великог финала уплашио цео највећи тениски стадион на свету. На фасцинантан начин је дошао до сет лопте, а још фасцинантнијим ударцем преварио Новака који је био на мрежи. На улицама је и даље било пусто. Са тераса су се чули уздаси, неки су престали да верују. Новак Ђоковић, међутим, није губио жар, наставио је да игра јаче, док је Цонга видно изгорео у жељи да ниоткуда дође до једног од најсјајнијих тениских пехара.

ПСИХОЛОШКО САВРШЕНСТВО

Тада се видело како психичка спрема може да одигра пресудну улогу. Иако још увек клинац, није имао ни 21 годину, Ђоковић је још тада показао колико је снажан у најтежим моментима, па је при резултату 3:3 у другом сету сломио Цонгин отпор и после неизнуђене грешке префорсираног Француза дошао до првог брејка. Тај поен био је пресудан, од тада је све по Цонгу кренуло лоше, по Новака добро. Са тераса су се чули поклици, „стадион је експлодирао“. Целе фамилије су биле на окупу, сви су пратили овај меч, а Новак је то знао, осећао је да на највећем тениском стадиону на свету, у Србији, атмосфера кључа јаче него на седам Род Лејвер Арена.

Све дугачке размене одлазиле су у корист нашег тенисера, па је управо после једне такве и дошао до првог брејка у трећем сету, при резултату 1:1. Напослетку је рутински привео тај део игре крају, завршивши га управо на Цонгин сервис.

Четврти сет, надали смо се и последњи, отишао је у тај-брејк. Француз је у свом стилу играо максимално када сервира, а није се трудио претерано да направи брејк. Када је почео одлучујући део меча, Ђоковић је заплесао по терену, а Цонга кренуо са грешкама после нових предугих размена. Ноле га је шетао по терену, овај упорно враћао лопте, с обзиром на огромну брзину, али је на крају посустајао, па је после још једне неизнуђене грешке Ђоковић дошао до у том тренутку највеће титуле у својој каријери.

Тада је Новак успео да уради оно што никоме пре њега није пошло за руком.
„Веома сам срећан што сам први Србин који је освојио гренд слем“, рекао је нови шампион.

Једном приликом, Цонга се присетио овог финала.
"Побеђивао сам га неколико пута, али никад кад је заиста било битно. Он је уништио моју каријеру у извесној мери, волео бих да сам био у позицији да преокренем ствари. Нисам осветољубив, он је веома добар играч и даје све од себе. Наше ривалство је специфично због великог броја сјајних дуела на различитим теренима", помало сетно је рекао Цонга пред дуел у осмини финала Ролан Гароса прошле године. Ко зна шта би за Цонгино самопоуздање значила победа на том првом гренд слему 2008. године.

Почело је писање нове странице тениске историје. Од тада, тренутни светски број један освојио је још три титуле у Мелбурну. Уколико и ове године слави, постаће једини тенисер који је после 1969. године освојио више од четири Аустралијан Опена.

На турниру који је тренутно у току, у првом колу га чека дуел са Словенцом Аљажом Беденеом, који је заказан за пола пет ујутру у уторак.

Све до четвртфинала Новак неће моћи да се састане ни са ким од најбољих десет светских тенисера.

Зато, дајте да опет направимо највећи тениски стадион на свету и да сви заједно дамо крила Новаку Ђоковићу да постане најтрофејнији тенисер у Мелбурну у такозваној опен ери "белог" спорта.

Пред нама су две недеље најбољег што тенис има да понуди (изузимајући Хуана Мартина дел Потра). Уживајте.