Kako je Nole naterao Srbe da obožavaju tenis?!

Te 2008.godine Novak Đoković je odučio od tenisa Rodžera Federera, a potom pobedio Congu i prigrlio pehar namenjen pobedniku Australijan opena. Posle toga u Srbiji više ništa nije bilo isto.

Tenis 20.01.2015 | 15:40

Ovo je priča o tri dana kada je sve u Srbiji stalo, a pričalo se samo o tenisu, gledao se samo tenis, tenis se donekle i živeo. Posle tog januara 2008. godine, kupovalo se više reketa nego ranije, a sve više dece na ulici je nosilo one velike teniske rančeve. Ovo je takođe i priča o nastanku nove legende „belog“ sporta, igrača koji je svoje ime zauvek upisao u istoriju 21. veka.

Pre svega sedam godina, nismo imali nijednog tenisera koji je osvojio grend slem. Pre tog već pomenutog januara Novak Đoković je svojim igrama pokazivao da može da se nada tome da postane prvi Srbin sa takvom titulom.

Bio je treći nosilac, pa je znao da ga čeka meč sa Federerom u polufinalu, ukoliko uspe da uđe u probrano društvo. Došao je mnogo lakše nego što su se i najveći optimisti nadali. Jedan od glavnih razloga za takve igre je ono što ga je uvek krasilo, a to je vera u uspeh.
„Hiljade klinaca koji počnu da treniraju tenis, žele da budu najbolji. To uspeva samo onima koji veruju u to i trude se, dajući svoj maksimum“, istakao je Đoković kada je već postao svetski brend.

On je kao od šale protutnjao Melburnom do bajkovitog polufinala sa svetskim brojem jedan. Nije izgubio nijedan set, a ispred uragana Novak poklekli su Bendžamin Beker, Simone Boleli, Sem Kveri i David Ferer. Na papiru niko od njih nije bio lak protivnik, a najteži od svih na tvrdoj podlozi Rodžer Federer, čekao ga je u polufinalu.

Čekao i dočekao, ali nije sve bilo onako kako se Švajcarac nadao da će biti.

ODLUČUJUĆI BREJK

Meč se igrao nešto kasnije nego što smo navikli kada je Australijan open u pitanju. Deca su već uveliko odslušala prvi čas, majke i očevi su bili na poslovima, delovalo je kao da je u pitanju normalan petak. U jednoj od beogradskih škola deca su bila na trećem času, sve je bilo kao i uvek, kada se iz susedne zgrade začuo gromoglasan poklič. Đake je to razdražilo, pa su zamolili profesorku da im pusti utakmicu. Ona je odmah upalila televizor, a u tom trenutku je Federer servirao za prvi set pri rezultatu 5:4. U pekarama nije bilo nikoga osim radnika koji su gledali u daleku Australiju, taksisti nisu imali posla, svi u Beogradu su bili fokusirani na Rod Lejver Arenu.

Švajcarac kao da je osetio tu ogromnu energiju koja se slila na betonski teren pod njim, pošto je počeo da pravi neiznuđene greške, što se njemu ne dešava često. Đoković je osvojio tri naredna gema, i tako došao do prednosti od 1:0, postavši prvi koji je Federeru oduzeo set tog januara u Melburnu.

Žamor je postajao sve glasniji, ali na ulici nije bilo nikoga. Ceo grad i cela država su se pretvorili u teniski stadion, najveći teniski stadion na svetu. Zgrade i kuće su postale tribine. Nole je uradio ono po čemu će ga svi pamtiti, ono po čemu je karakterističan, a to su momenti kada jednostavno lomi protivnika.

Prvi set je osvojio za 45 minuta, drugi za 40, a tokom njega je napravio čak dva brejka iako je Švajcarac uspeo i da vrati jedan. Tada su svi već počeli da gledaju prema finalu sa Congom, koji je bio prava senzacija turnira izbacivši Rafu Nadala u polufinalu. To se i dogodilo, ali drama nije izostala. Posle taj-brejka u trećem setu, u kom je Novak spasao čak i dve set lopte, Federer je posustao i ostao kratak za novi trofej u Australiji. Slično što se desilo Švajcarcu sa Samprasom na Vimbldonu, desilo se Đokoviću sa njim u Melburnu. Šampion je pao, Đoković se osvetio za poraz na Ju-Es Openu koji se dogodio samo nekoliko meseci pre toga.
"Prezadovoljan sam kako sam se nosio sa pritiskom. U najvažnijim momentima igrao sam svoj najbolji tenis. Neopisivo je kako je pobediti jednog od najboljih igrača svih vremena u tri seta", istakao je Đoković, a u tim trenucima se u Srbiji uveliko slavilo, iako nije prošlo ni podne.

Posle pobede nad Federerom pričalo se samo o finalu sa Congom, sa do tada ne toliko poznatim teniserom, koji je većinu neodoljivo podsećao na Muhameda Alija. Oni koji nisu znali, tada su saznali - Francuz ne liči na legendarnog boksera samo po licu, ima i njegovu desnicu. Dobro je da je koristi samo za udaranje po loptici.

Nedelja je ujutru. Iako je veliki broj ljudi izašao u subotu uveče, svi su ustali pre osam da budu uz Novaka u možda i najvećem meču njegove karijere. Opet je sve na ulicama zamrlo na tri-četiri sata. Kola se nisu čula, a iz svakog doma video se isti TV odsjaj.

Conga je igrao na krilima pobede nad Nadalom, pa je u prvom setu velikog finala uplašio ceo najveći teniski stadion na svetu. Na fascinantan način je došao do set lopte, a još fascinantnijim udarcem prevario Novaka koji je bio na mreži. Na ulicama je i dalje bilo pusto. Sa terasa su se čuli uzdasi, neki su prestali da veruju. Novak Đoković, međutim, nije gubio žar, nastavio je da igra jače, dok je Conga vidno izgoreo u želji da niotkuda dođe do jednog od najsjajnijih teniskih pehara.

PSIHOLOŠKO SAVRŠENSTVO

Tada se videlo kako psihička sprema može da odigra presudnu ulogu. Iako još uvek klinac, nije imao ni 21 godinu, Đoković je još tada pokazao koliko je snažan u najtežim momentima, pa je pri rezultatu 3:3 u drugom setu slomio Congin otpor i posle neiznuđene greške preforsiranog Francuza došao do prvog brejka. Taj poen bio je presudan, od tada je sve po Congu krenulo loše, po Novaka dobro. Sa terasa su se čuli poklici, „stadion je eksplodirao“. Cele familije su bile na okupu, svi su pratili ovaj meč, a Novak je to znao, osećao je da na najvećem teniskom stadionu na svetu, u Srbiji, atmosfera ključa jače nego na sedam Rod Lejver Arena.

Sve dugačke razmene odlazile su u korist našeg tenisera, pa je upravo posle jedne takve i došao do prvog brejka u trećem setu, pri rezultatu 1:1. Naposletku je rutinski priveo taj deo igre kraju, završivši ga upravo na Congin servis.

Četvrti set, nadali smo se i poslednji, otišao je u taj-brejk. Francuz je u svom stilu igrao maksimalno kada servira, a nije se trudio preterano da napravi brejk. Kada je počeo odlučujući deo meča, Đoković je zaplesao po terenu, a Conga krenuo sa greškama posle novih predugih razmena. Nole ga je šetao po terenu, ovaj uporno vraćao lopte, s obzirom na ogromnu brzinu, ali je na kraju posustajao, pa je posle još jedne neiznuđene greške Đoković došao do u tom trenutku najveće titule u svojoj karijeri.

Tada je Novak uspeo da uradi ono što nikome pre njega nije pošlo za rukom.
„Veoma sam srećan što sam prvi Srbin koji je osvojio grend slem“, rekao je novi šampion.

Jednom prilikom, Conga se prisetio ovog finala.
"Pobeđivao sam ga nekoliko puta, ali nikad kad je zaista bilo bitno. On je uništio moju karijeru u izvesnoj meri, voleo bih da sam bio u poziciji da preokrenem stvari. Nisam osvetoljubiv, on je veoma dobar igrač i daje sve od sebe. Naše rivalstvo je specifično zbog velikog broja sjajnih duela na različitim terenima", pomalo setno je rekao Conga pred duel u osmini finala Rolan Garosa prošle godine. Ko zna šta bi za Congino samopouzdanje značila pobeda na tom prvom grend slemu 2008. godine.

Počelo je pisanje nove stranice teniske istorije. Od tada, trenutni svetski broj jedan osvojio je još tri titule u Melburnu. Ukoliko i ove godine slavi, postaće jedini teniser koji je posle 1969. godine osvojio više od četiri Australijan Opena.

Na turniru koji je trenutno u toku, u prvom kolu ga čeka duel sa Slovencom Aljažom Bedeneom, koji je zakazan za pola pet ujutru u utorak.

Sve do četvrtfinala Novak neće moći da se sastane ni sa kim od najboljih deset svetskih tenisera.

Zato, dajte da opet napravimo najveći teniski stadion na svetu i da svi zajedno damo krila Novaku Đokoviću da postane najtrofejniji teniser u Melburnu u takozvanoj open eri "belog" sporta.

Pred nama su dve nedelje najboljeg što tenis ima da ponudi (izuzimajući Huana Martina del Potra). Uživajte.