Ко би био главни да нема Новака, Рафе, Роџера...?

Живимо у тениској ери где се на првој позицији смењују само три играча, уз тежњу четвртог да нешто промени ако је то могуће, али му то није ишло за руком и када је био на врхунцу снаге. Новак Ђоковић, Рафаел Надал, Роџер Федерер и Енди Мареј ударне су игле "белог спорта", али, замислите, само на тренутак да овај покер асова никада није заиграо тенис... Ко би био први на планети?

У последњих десет година нико се није усудио да крене ка првој позицији, а да његово име није Новак, Рафа или Роџер, а свако ко би и дошао на ту идеју, у најбољем случају би завршавао на трећем месту.

Није то лоше, није са гледишта фанова и љубитеља тениса, то је, шта више, одлично, али тенисер који стално гледа у леђа најбољима, а бољи је од свих осталих, сигурно се запита шта би било када се Рафа, Ноле и Федерер не би бавили тенисом.

Е, па, ми смо се одлучили да замислимо свет тениса без њих тројице, али смо томе прикључили и Ендија Мареја који је, руку на срце, увек био "3+1", али је свакако током ових година показао више од остатка АТП каравана.

Ватићемо се у 2005. годину када је Енди Родик добро продавао своје сервисе и заузео трећу позицију, што је у нашем "имагинарном" свету прво место, јер су испред били Надал и Федерер. Далеко од тога да Родик неће бити запамћен у "белом спорту", али му је фалило то нешто, специјално, иако су асови пљуштали на све стране, уз повремени трзај раменом и намештање качкета са којег зноји немилосрдно лије.

Ипак, није Родик тај који би владао последњих десет година да нема "ове тројице (плус Мареј)", тај играч долази из Русије, а име му је Николај Давиденко.

Давиденко би од 2006. до 2008. године био на врху АТП листе, па би он био херој првог дела декаде. Ипак, руски тенисер је увек био са стране, машина која ради свој посао, али је ограничена на једну делатност, без специјалних задатака, а ту једну делатност је обављала на сјајан начин.

Сваки дуел са "вишима" изгледао је као да игра против некога ко је са друге планете, а не позицију или две изнад њега. Касније, Давиденко је почео да пада што се тиче ранга, а имао је и друге циљеве, као што је прављење већег броја деце, с тим што се тим се није сложила његова жена.

"Она сматра да ја могу да победим било где и било када. Анализирала је моју игру јер путује са мном већ шест година. Стално седи са мојим братом у ложи, који ми је и тренер, тако да ме довољно познаје што се тиче тениса да може да постане шеф струк. Рекла ми је да заборавим још деце и да изађем на терен и играм", навео је Давиденко 2010. године и испао из првих десет на АТП листи.

Након Давиденка, излете на прву позицију имали би Хуан Мартин дел Потро и Робин Содерлинг, два торња са сјајним, равним форхендом. Дел Потру су повреде релативно уништиле циљеве, док је Содерлинг због мононуклеозе морао да прекине да се бави тенисом.

Искрено, ова два момка су имала адута да савладају и Новака и Рафу и Роџера, а то су неретко и чинили, али без континуитета који захтева прва позиција.

У 2011. години долазимо до искусног шљакаша, вредног Шпанца који, понављамо, да није "велики тројице (плус Мареј"), био све до 2013. године на челу светског тениса - Давид Ферер.

Момак из Аликантеа, који сада има 32 године, био је увек ту, увек присутан када су велике ствари у питању. Брз и упоран са основне линије, сналажљив на мрежи, иако је врло ретко излазио на њу, али имао је све предиспозиције да добром радном етиком угрози врх АТП турнеје, или како се то на "српском" каже "АТП тура" .

Увек одмерен са изјавама и жељама, Ферер је упадао у сенку "кнежева" тениса, а то је свако примећивао, али нико није реаговао. А и не може да се реагује: одлични Шпанац је увек био у процепу између крема и стандардно добрих тенисера.

Ако се узме у обзир да је тенис све бољи и бржи из године у годину, онда се може сматрати да је Ферер направио већи успех од Давиденка, па самим тим би и био владар АТП листе.

На крају 2014. године, титулу би понео Станислас Вавринка, захваљујући трофеју на Аустралијан опену, али Швајцарац није толико гледао у леђа "главешинама", више је кубурио ван Топ 16 у последњих пет година.

Фереров тенис никада није био елегантан као Федереров, никада није био брз као Надалов и никада није био атрактиван као Новаков, али су га срце и ноге увек држале при врху, али у глави је увек био трећи.

Ко би био први да нема Рафе, Роџера, Новака и Ендија

2005. Енди Родик
2006. Николај Давиденко
2007. Николај Давиденко
2008. Николај Давиденко
2009. Хуан Мартин Дел Потро
2010. Робин Содерлинг
2011. Давид Ферер
2012. Давид Ферер
2013. Давид Ферер
2014. Станислас Вавринка