Ko bi bio glavni da nema Novaka, Rafe, Rodžera...?

Živimo u teniskoj eri gde se na prvoj poziciji smenjuju samo tri igrača, uz težnju četvrtog da nešto promeni ako je to moguće, ali mu to nije išlo za rukom i kada je bio na vrhuncu snage. Novak Đoković, Rafael Nadal, Rodžer Federer i Endi Marej udarne su igle "belog sporta", ali, zamislite, samo na trenutak da ovaj poker asova nikada nije zaigrao tenis... Ko bi bio prvi na planeti?

Tenis 19.01.2015 | 21:20

U poslednjih deset godina niko se nije usudio da krene ka prvoj poziciji, a da njegovo ime nije Novak, Rafa ili Rodžer, a svako ko bi i došao na tu ideju, u najboljem slučaju bi završavao na trećem mestu.

Nije to loše, nije sa gledišta fanova i ljubitelja tenisa, to je, šta više, odlično, ali teniser koji stalno gleda u leđa najboljima, a bolji je od svih ostalih, sigurno se zapita šta bi bilo kada se Rafa, Nole i Federer ne bi bavili tenisom.

E, pa, mi smo se odlučili da zamislimo svet tenisa bez njih trojice, ali smo tome priključili i Endija Mareja koji je, ruku na srce, uvek bio "3+1", ali je svakako tokom ovih godina pokazao više od ostatka ATP karavana.

Vatićemo se u 2005. godinu kada je Endi Rodik dobro prodavao svoje servise i zauzeo treću poziciju, što je u našem "imaginarnom" svetu prvo mesto, jer su ispred bili Nadal i Federer. Daleko od toga da Rodik neće biti zapamćen u "belom sportu", ali mu je falilo to nešto, specijalno, iako su asovi pljuštali na sve strane, uz povremeni trzaj ramenom i nameštanje kačketa sa kojeg znoji nemilosrdno lije.

Ipak, nije Rodik taj koji bi vladao poslednjih deset godina da nema "ove trojice (plus Marej)", taj igrač dolazi iz Rusije, a ime mu je Nikolaj Davidenko.

Davidenko bi od 2006. do 2008. godine bio na vrhu ATP liste, pa bi on bio heroj prvog dela dekade. Ipak, ruski teniser je uvek bio sa strane, mašina koja radi svoj posao, ali je ograničena na jednu delatnost, bez specijalnih zadataka, a tu jednu delatnost je obavljala na sjajan način.

Svaki duel sa "višima" izgledao je kao da igra protiv nekoga ko je sa druge planete, a ne poziciju ili dve iznad njega. Kasnije, Davidenko je počeo da pada što se tiče ranga, a imao je i druge ciljeve, kao što je pravljenje većeg broja dece, s tim što se tim se nije složila njegova žena.

"Ona smatra da ja mogu da pobedim bilo gde i bilo kada. Analizirala je moju igru jer putuje sa mnom već šest godina. Stalno sedi sa mojim bratom u loži, koji mi je i trener, tako da me dovoljno poznaje što se tiče tenisa da može da postane šef struk. Rekla mi je da zaboravim još dece i da izađem na teren i igram", naveo je Davidenko 2010. godine i ispao iz prvih deset na ATP listi.

Nakon Davidenka, izlete na prvu poziciju imali bi Huan Martin del Potro i Robin Soderling, dva tornja sa sjajnim, ravnim forhendom. Del Potru su povrede relativno uništile ciljeve, dok je Soderling zbog mononukleoze morao da prekine da se bavi tenisom.

Iskreno, ova dva momka su imala aduta da savladaju i Novaka i Rafu i Rodžera, a to su neretko i činili, ali bez kontinuiteta koji zahteva prva pozicija.

U 2011. godini dolazimo do iskusnog šljakaša, vrednog Španca koji, ponavljamo, da nije "veliki trojice (plus Marej"), bio sve do 2013. godine na čelu svetskog tenisa - David Ferer.

Momak iz Alikantea, koji sada ima 32 godine, bio je uvek tu, uvek prisutan kada su velike stvari u pitanju. Brz i uporan sa osnovne linije, snalažljiv na mreži, iako je vrlo retko izlazio na nju, ali imao je sve predispozicije da dobrom radnom etikom ugrozi vrh ATP turneje, ili kako se to na "srpskom" kaže "ATP tura" .

Uvek odmeren sa izjavama i željama, Ferer je upadao u senku "kneževa" tenisa, a to je svako primećivao, ali niko nije reagovao. A i ne može da se reaguje: odlični Španac je uvek bio u procepu između krema i standardno dobrih tenisera.

Ako se uzme u obzir da je tenis sve bolji i brži iz godine u godinu, onda se može smatrati da je Ferer napravio veći uspeh od Davidenka, pa samim tim bi i bio vladar ATP liste.

Na kraju 2014. godine, titulu bi poneo Stanislas Vavrinka, zahvaljujući trofeju na Australijan openu, ali Švajcarac nije toliko gledao u leđa "glavešinama", više je kuburio van Top 16 u poslednjih pet godina.

Fererov tenis nikada nije bio elegantan kao Federerov, nikada nije bio brz kao Nadalov i nikada nije bio atraktivan kao Novakov, ali su ga srce i noge uvek držale pri vrhu, ali u glavi je uvek bio treći.

Ko bi bio prvi da nema Rafe, Rodžera, Novaka i Endija

2005. Endi Rodik
2006. Nikolaj Davidenko
2007. Nikolaj Davidenko
2008. Nikolaj Davidenko
2009. Huan Martin Del Potro
2010. Robin Soderling
2011. David Ferer
2012. David Ferer
2013. David Ferer
2014. Stanislas Vavrinka