Након Васића, огласио се и Радојичић: "Додик треба да иде"

Рајко Васић изнио је јавно јасан и недвосмислен став да „Додик више не треба да буде предсједник Савеза независних социјалдемократа!"

У сажетој и систематичној анализи стања и дјеловања СНСД-а, коју је објавио на свом блогу, Васић је хируршки прецизно отворио сва канцерогена ткива странке и дијагностиковао да је Додик примарни тумор. Који треба одмах отклонити, како не би читав организам доживио фаталан крај.

Рајко Васић није било ко у СНСД-у: он је један од најзаслужнијих функционера који су ту странку дигли до неслућених висина, уграђујући у њу комплетан живот - енергију, знање, искуство и огроман рад. Васић је једна од кључних осовина која покреће СНСД, али која никада није била у првом плану и која је, неријетко, ломљена од јавности, јер је на себе преузимала одговорност других дијелова тог механизма.

СНСД је замислив без Додика, али без Васића је незамислив, ма шта ко о њему мислио и на основу тога износио закључке у јавној сфери. Када тај и такав Рајко Васић, који је за СНСД стављао главу, тамо гдје други нису хтјели да иду са најновијим тенком, јавно саопшти да Додик више не треба да буде предсједник СНСД-а, онда је то знак свијести да је та странка дошла до тренутка када се мора одлучити да ли се опредјељује за политички живот, а услов је жртвовање Додика, или за фатализам и нестанак, који подразумијева истрајавање на Додиковој антиполитици, која је под његовим вођством “постала полигон за индивидуално политичко окориштавање без организационог покрића и солитер са собама пуним промаје”.

“Ово је најбоља, систематична анализа стања у СНСД икад написана”, оцијенио је на свом твитер профилу Игор Радојичић Васићев текст. Учинио је то брзо, чак пребрзо, нетом након објављивања анализе, да би се ту могло радити о пуком комплиментирању страначком другу, са којим баш и није био у љубави свих претходних година. 

Два Барона СНСД-а, што Васић и Радојичић јесу, тако су јавно позвали Додика да одступи. Два Барона, што је врло значајно за цијелу ову комплексну причу, представљају два крила Савеза независних социјалдемократа, која су неријетко унутар страначког механизма били у сукобу. Васић представља Странку независних социјалдемократа, а Радојичић Демократску социјалистичку партију, које заједно чине Савез.

 За ова Два Барона, што је најважније, никада се нису везале нити се вежу било какве криминалне афере. Свијест у оба крила Савеза да Додик мора да оде, ноторно је свједочанство да је СНСД већ у агрегатном стању трулежи, које обећава брзи крај тој странци попут оног који је доживјела Демократска странка Бориса Тадића.

 Сасвим је друго питање колико је правовремена акција Васића и Радојичића (он се након избора потпуно дистанцирао од Додика). Усудио бих се рећи да је веома веома закашњела и да се спасавање СНСД-а одвија на матрици – спаси што се спасит може. А не може пуно.

Наравно, питање је и Радојичићеве и Васићеве одговорности за стање у којем су СНСД и цијела Република Српска, јер су годинама узмицали пред Додиковом приватизацијом свега постојећег у овом ентитету. И самог ентитета и СНСД-а. Међутим, то сада није тема и она ће се наметнути у времену које долази, сама од себе.

Клучан је закључак Барона да је Додик највећа пријетња и опасност по СНСД и главни узрок скорог нестанка те странке са политичке мапе. И не само странке, већ и ентитета, јер је у протеклих девет година Додик успио да Републику Српску изједначи са СНСД-ом и оба субјекта уруши до границе нестанка.Додик није само пријетња СНСД-у и РС, он је регионална сметња и највећи српски национални проблем.

Зато није довољно да се он повуче са чела СНСД-а, већ је минимум да се одмах повуче са свих функција, како страначких, тако и ентитетске. Само у тој ситуацији, може се очекивати заустављање даљег растакања и СНСД-а и РС и српског националног бића.  

Додик је од историјског вође СНСД-а дошао до позиције историјске сметње и никаква почасна мјеста и позиције ту сметњу не могу ублажити. Било би то као привијање боквице на декапитирано тијело, у очекивању да глава поново никне.

Јасно је то и Васићу и Радојичићу!

слободанвасковиц.блог