Што би рек'о Жути: Ј..и га!!!

Смењују се бројни потпредседници, и генерални директори, причају како им је крв црвено-бела и да су предодређени да воде клуб, а спонзори свлачионице и даље нису људи из канцеларија у Управној згради.

Фудбал 14.01.2015 | 00:00

Била је то љубав на први поглед која је трајала више од две и по деценије. Од дана када је на помоћном терену Маракане положио пробни тест, а затим постао један од најбољих европских играча, до периода када је завршио тренерску епизоду у Љутице Богдан,а Роберт Просинечки је јаким емотивним ланцима био везан за Црвену звезду. Све до дана када је у етар одјекнула вест да је Велики Жути стао у ред многобројних случајних пролазника кроз Београд, странаца сумњивог порекла, који су тужили оронулог гиганта како би добили зарађени новац.

Има оних који данас, после те (не)очекиване вести тврде да је на оној култној конференцији за медије лио лажне крокодилске сузе, и показао да му до клуба није стало ни више ни мање од оних који су били само епизодисти у Љутице Богдана. Међутим, људи који добро познају карактер Роберта Просинечког убеђени су да иза одлуке да Црвену звезду пријави дисциплинским органима ФИФА крије понекад пренаглашени инат, типичним за неког бунтовног Шумадинца, а не питомог Загорца. Има она теза да Звездино дете увек зна шта се дешава у Црвеној звезди. Човек који је одрастао у Љутице Богдана (истина не у омладинској школи) савршено је био упознат с податком да се од његовог одласка у августу 2012. године до дана данашњег ништа није променило у том клубу. Смењују се бројни потпредседници, и генерални директори, причају како им је крв црвено-бела и да су предодређени да воде клуб, а постулати који су почели да важе у свлачионици за време Робијевог мандата и даље су на снази.

Елем, Просинечки је за време боравка у Црвеној звезди био много више од шефа стручног штаба. Био је својеврсни спонзор који је играчима давао новац за основне животне потребе, знао је појединце да "части" и са 2.000 евра како би са девојком одмор провели на мору, знао је и да извади бутку пара и обрадује раднике како не би слушао тешке животне приче. Такав тренд настављен је и после њега, али су спонзори постали искуснији играчи. Није о томе јавно говорио, али је чуо како су појединци блиски клубу говорили како је он велика људска превара, да му је новац само у првом плану и да им није јасно зашто се поједини новинари њему толико диве...

Истина је да је Роби могао да се стрпи, јер му тих 130.000 евра неће променити живот, а Звезду очекује тешка битка за добијање лиценце... Потез изведен у невреме, пошто црни облаци над стадионом Рајко Митић прете новим цунамијем и дефинитивним урушавањем. Али давно је Просинечки говорио да у случају игнорисања, тако својственог за бивше и садашње челнике Звезде (питајте само шта о томе мисли Славиша Стојановић прим. аут.) неће имати избора.
"Ако будем тужио клуб, знам да ће од мене направити непријатеља број један. То они најбоље знају, у томе су шампиони... Али ја сам радио посао поштено, борио се... И не волим те приче које су ме пратиле док сам био у Београду. Они има пара, њему новац није потребан. Ја сам, пре свега, професионалац", говорио је недавно Просинечки.

ПРИЧА О МЕДАЉИ И ЗНАЧКИ ДЕЛИЈА

Његов једини грех се састоји у томе што одлично зна да ће га навијачи Црвене звезде сврставати у галерију бесмртних и да њега неће упоредити са, примера ради, Марко Мирићем... Од испаљивања оне чувене сентенце: "Роби је Роби, сви остали су Хрвати", са Делијама је био на истој страни. И једна тужба ће тешко променити тај однос који је доживео кулминацију после освојеног купа у Крушевцу. Наиме, тада је после церемоније проглашавања победника Просинечки отрчао до северног копа и медаљу поклонио једном од вођа навијача:
"Морао сам то да урадим. Да тог дечка није било, не би било ни мене у Црвеној звезди. Он је најзаслужнији што сам уопште дошао у клубу", говорио је у неформалним разговорима Просинечки и присетио се децембра 2010. године када су навијачи из добро познатог разлога били подељени по питању његовог ангажмана.

Да су имали мало више слуха, урођених звездашких емоција, актулени челници су на карту тих односа могли да смекшају Робија. Да му на телефон дају момка који му је уочи мартовског куп дербија из 2013.године дараво значку са знаком Делија север уз речи: "Ево ти ово, то ће вечерас бити твоја амајлија. Чуваће те и ти ћеш да их победиш..."

Да, за ову причу није небитан податак да је Просинечки сачекао да се око Љутице Богдана више не прича о председничком мандату Владана Лукића. Растали су се у врло лошим односима, имали су и врло оштар вербални конфликт после штрајка играча, али је Просинечки знао да би било нељудски да реагује у периоду када се о Лукићевој управи говорили као о гурманима жељних гушчје паштете. Јер колико год као бивши велики играч био сујетан, Роби зна да је Лукић истрајао на њему, оставио га на клупи и после минус десет бодова, те да се као младић пристигао из Загреба хранио у ресторану Лукићеве мајке... Са овима што тренутно кадрирају у Црвеној звезди нема ниједну професионалну и животну тачку. Из тотално су различитих спортских димензија.

И онда не чуди што је све морало да се заврши тужбом. Или што би Велики Жути рекао: "Јеби га!"