Бањалучка берза живи на обвезницама

Промет на Бањалучкој берзи у прошлој години износио је 586,61 милион КМ и повећан је у односу на 2013. за непуних 211 милиона марака или 56 одсто, а тај скок остварен је захваљујући обвезницама и трезорским записима којима је убједљиво највише трговано.

Република Српска 06.01.2015 | 13:22

Према годишњем извјештају који је објавила Бањалучка берза промет обвезницама у 2014. години износио је 280,69 милиона, а трезорским записима трговано је у вриједности од 191,99 милиона марака. Структура трговине утицала је и на индексе, па је годишњи раст имао само ОРС у којем су садржане обвезнице. БИРС, ФИРС и ЕРС10 су забиљежили пад, а највише је ослабио индекс фондова.

Директор Бањалучке берзе Милан Божић рекао је да је прошле године остварен други највећи промет од оснивања берзе и истакао да се више трговало само у преткризној 2007. години.

- Највише се увећало примарно тржиште обвезница које чини трећину промета на берзи. Учешће акција у укупном промету се наставило смањивати и у 2014. години акције су чиниле само петину, док су годину раније чиниле четвртину промета - рекао је Божић и додао да су се у 2014. години први пут појавили и РЕПО инструменти на тржишту новца.

Говорећи о кретању индекса, Божић је истакао да би БИРС имао позитиван принос од око три одсто ако се урачунају исплаћене дивиденде на акције у његовом саставу.

- Најбоље перформансе имао је обвезнички индекс ОРС, који је порастао за 8,25 одсто. Овај индекс показује колико су у просјеку зарађивали инвеститори који су улагали у дугорочне обвезнице РС у 2014. години - рекао је Божић.

Директор Друштва за управљање Пензијским резервним фондом РС Дарко Лакић каже да се на обвезницама у прошлој години могло зарадити, наводећи да су обвезнице емитоване по основу дуга за ратну штету лани оствариле принос већи од десет одсто.

- Обвезницама емитованим по основу дуга за ратну штету и дуга за стару девизну штедњу прошле године се трговало у вриједности од око 60 милиона КМ и оне су веома ликвидне, односно увијек има потражње инвеститора - рекао је Лакић.

Када је у питању тржиште акција, убједљиви лидер су акције „Телекома Српске“ са прометом вриједним 11 милиона КМ.

- Интерес за акцијама „Телекома Српске“ је очекиван, јер оне обезбјеђују годишњу зараду од дивиденде од 12 одсто и за њих увијек има потражње на берзи - истакао је Лакић.

Добра потражња била је и за акцијама „Бање Врућице“ Теслић, која из године у годину биљежи добре пословне резултате. Вриједност трговине у прошлој години износила је три милиона КМ, а забиљежен је и раст цијене акција.

Бољи пословни резултати „Бањалучке пиваре“ такође су резултовали већом потражњом и растом цијене акција тог предузећа, иако је њихов број у оптицају готово безначајан.

- За акције предузећа која имају добре резултате и висок ниво корпоративног управљања има интереса такозваних портфолио инвеститора, односно инвеститора који немају интерес да буду већински акционари. Са друге стране, ако предузећа из године у годину остварују губитке или добит која није сразмјерна капиталу, тешко је очекивати да је неко заинтересован да купује те акције - нагласио је Лакић.

Директор „Адвантис брокера“ из Бањалуке Бранко Кецман каже да су обвезнице доминантне на домаћем тржишту капитала и да ће тако и остати све док се не подигне ниво пословања компанија чијим се акцијама тргује на берзи.

- Пословање предузећа са берзе, осим ријетких изузетака, је крајње лоше и због тога и нема великог интереса инвеститора за њихове акције. Дешавања у 2014. години, почевши од протеста у ФБиХ у фебруару, преко поплава у мају до избора у октобру, нису могла имати гори утицај на берзу за једну годину. Све је то утицало на пад интересовања инвеститора, а посебно избори и реторика која је у кампањи коришћена и која је крајње дестимулативна за било какво улагање - рекао је Кецман.

Према његовим ријечима, стање на тржишту капитала не зависи само од људи који га воде него је за то потребна акција многих других учесника у држави.

- Помаци се могу десити уколико дође до смиривања политичких тензија и напретка ка ЕУ. То би дало велики подстрек. То се десило у свим земљама. Видљивост земље која је потписала неки споразум који значи даљи напредак према ЕУ је резултовала снажним доласком инвеститора из иностранства - рекао је Кецман.

Извор: Глас Српске