За деценију из Србије отишло 100.000 људи

Према неким проценама, из Србије се у просеку сваке године исели од неколико хиљада до више десетина хиљада људи.

Србија 05.01.2015 | 22:10

Поред земаља западне Европе и северне Америке, све више се за исељавање бира и зона Океаније.

Стручњаци поручују да је узалудно залагати се за заустављање миграционих токова, већ је, кажу, неопходно боље одржавање везе са исељеним грађанима.

Као да је споразум Тито-Брант, по коме су наши радници шездесетих и седамдесетих година масовно одлазили на Запад, још на снази. Милица је само један од данас препознатљивих исељеника, млада особа која не инсистира искључиво на Европи, већ на ставу - желим да одем и нећу се враћати.

"Оно што је утицало на мене је то што је цела породица негде расељена, и мој брат се иселио... Сада немам времена за чекање и када су ме послодавци са Новог Зеланда поново контактирали, нисам размишљала ни у једном моменту“, прича нам Милица.

Чињеница је да је Србија годинама у врху земаља чији становници бољу шансу за живот траже ван граница своје државе. Узалуд смо на бројним адресама тражили одговор - прецизни и усаглашени подаци о емиграцији не постоје, само се претпоставља да годишње у просеку и до неколико десетина хиљада људи напусти Србију. Потпуно је, кажу, погрешно залагати се за заустављање миграционог тока, јер то једноставно није могуће, било где у свету.

"Проблем Србије је у томе што не постоје такозване циркуларне миграције, да се прати и успостави контакт са светом који тамо живи, да се Србија развија чак и без њиховог физичког присуства“, каже Владимир Петронијевић из Групе 484.

Уз ове последње, званичне податке од пре четири године из тзв. миграционог профила иде и објашњење да емигранти високог образовања и даље бирају, пре свих земаља - Канаду, а онима који имају само основну школу или ни то - на првом месту је Аустрија. Сада већина високоразвијених земаља у Европи има суфицит неквалификоване радне снаге, а сива зона у овој области ће кад-тад доћи на ред.

"Ни Србији наруку не иде ни то што ЕУ тежи либерализацији миграторног тока који се односи на високообразоване... Најтеже ће бити, у разговорима са ЕУ, регулисање миграција за људе који немају одговарајући степен образовања, јер ту не постоји адекватан интерес“, каже Петронијевић.

Последњи попис становништа открива да је у последњој деценији из Србије отишло најмање 100.000 људи. Можда ће се смер процеса миграције окренути када будемо постали земља чланица ЕУ.