Неизвјестан други круг предсједничких избора

У Хрватској се у недјељу одржава други круг предсједничких избора, за који многи кажу да је најнеизвјеснији у историји те земље.

Регион 05.01.2015 | 14:49

Грађани Хрватске, који су у првом кругу предсједничких избора дали готово једнаку подршку Иви Јосиповићу (СДП) и Колинди Грабар Китаровић (ХДЗ), у недељу ће изаћи на други круг избора, који хрватски медији називају најнеизвјеснијим у историји те земље.

Разлог за то произлази, између осталог, и из тога што се избори одвијају у никад горој економској ситуацији, а према оцјенама аналитичара, грађани ће се опредијелити за оног кандидата који може да да назнаку бољег сутра.

Јосиповић је у првом кругу избора, 28. децембра, освојио 38,49 одсто гласова бирача или само 1,3 одсто више од Грабар Китаровић, којој је подршку пружило 37,17 одсто гласача, док је изненађење избора била
трећа позиција за кандидата "Живог зида" Ивана Вилибора Синчића.

Двоје кандидата су синоћ, тачно недељу дана прије поновни излазак грађана на биралишта, учествовали у првом међусобном телевизијском сучељавању, а како оцењује Индеx.хр, од почетка су заузели агресивни гард.

Једно од кључних питања на која су морали да одговоре кандидати за новог предсједника Хрватске су били везани за лоше стање тамошње привреде.

Према прогнозама Владе у Загребу, подаци за 2014. годину ће показати пад привредне активности од 1,6 одсто, експлозију спољног дуга који ће премашити укупну вриједност роба и услуга које ће произвести хрватска привреда, као и даљи раст незапослености изнад психолошке границе од 300.000 и наставак пада конкурентности привреде.

Свјетска банка је у октобру закључила да је Хрватска међу последњим земљама региона која ће изаћи из рецесије, а реформски процес је застао, очигледно због предизборног загријевања.

Свјетло на крају тунела неће се видјети ни 2015. године, па је тако хрватска влада најавила да ће, након двије узастопне године тоњења из минуса у минус, хрватска привреда напокон изаћи из "црвене зоне" и
остварити раст, али ће он бити врло скроман, од само 1,5 одсто, а и више се темељи на очекивању опоравка привреде Европске уније него на сопственим успјесима.

"Ако желите заокрет, привредни раст, социјалну стабилност и снажну Хрватску, бирајте мене. Имам храброст, визију, лидерство и идеју, нећу да ћутим и говорићу у име грађана", истакла је ХДЗ-ова кандидаткиња на
синоћњем сучељавању.

Јосиповић је, са друге стране, своју противкандидаткињу оптужио је да је била чланица најкорумпираније владе, која је Хрватску покрала за 90 милијарди куна (близу 12 милијарди евра).

"Највећи ефекат мог досадашњег рада види се у томе што су у затвору у Реметинцу у првом кругу гласања на предсједничким изборима затвореници мене ставили на задње мјесто, а моју противкандидаткињу на прво", истакао је Јосиповић, а пренијела "Слободна Далмација".

Колинда Грабар Китаровић је поставила питање на основу чега Јосиповић тражи други мандат, кад је вријеме његовог првог мандата Хрватска имала најгору, најнеспособнију и неосјетљиву владу Зорана Милановића коју Јосиповић никад није озбиљније критиковао, двоструко већу незапосленост него у вријеме ХДЗ-ове владе, а заплијена имовине и деложација има више него у читавој историји независне Хрватске.

Хрватски портал Индекс оцијенио је да је Грабар Китаровић, упркос томе што је у неколико наврата изгубила низ приликом одговарања на питања, оставила увјерљивији утисак од Јосиповића, који је у одговорима поново пропустио прилику да буде конкретнији и да грађанима приближи кључне тачке свог предсједничког програма, оцјењује хрватски портал.

Јосиповићево позивање на "већ учињено" и на "већ предложено" је створило прилично слаб утисак каскања за предлозима противкандидаткиње, оцјењује Индекс.

Грабар Китаровић је, са друге стране, снажно изразила неколико конкретних предлога, "усвајајући" и неке идеје трећепласираног Синчића.

"Требају нам конкретне мјере, мораторијум на заплену имовине од незапослених, а треба размислити и о томе да се пензионерима опросте дугови", рекла је предсједничка кандидаткиња Грабар Китаровић, што су
лако могле бити ријечи Ивана Синчића у неком од дебата у првом кругу.

На крају, кад се слегне налет првих утисака, гледалац - грађанин стављен је пред драматичну дилему - неувјерљиви Јосиповић, који је предузео кораке који нису произвели резултате, или неупућена Колинда, која намјерно наочиглед шири предсједничка овлашћења под свјетлима рефлектора, у нади да ће тиме додатно дискредитовати Јосиповића, оцијенио је Индекс.

Хрватски аналитичари истичу да ће за изборну побједу једног од двоје кандидата у другом кругу избора 11. јануара бити кључно да се придобију гласови Ивана Синчића, који са више од 16 одсто освојених гласова
представља изненађење избора.

"Ко су тих 300.000 људи који су свој глас дали кандидату који се заузима за монетарну реформу, легализацију канабиса, који на инаугурацију не би позвао предсједника Србије, који би Хрватску "ишчланио" из НАТО савеза и ЕУ, којем су банке највећи непријатељ и који се залаже за неки чудни облик лустрације?", пита се "Јутарњи лист".

Иако је више него упитно да ли ће за коначни исход избора заиста бити пресудни гласачи Ивана Синчића, изборни тимови Грабар Китаровић и Јосиповића још од првог круга размишљају како да привуку гласове Синчићевих гласача на страну свог кандидата.

Тако је предсједник ХДЗ Томислав Карамарко, коментаришућ резултате првог круга изјавио да не зна која је структура Синчићевог бирачког тијела, али је додао да ће покушати да добије неке од њих јер "намере су нам исте".

Са друге стране, они који подржавају Јосиповића су често истицали да је вјероватно ријеч о лијевом бирачком тијелу које је садашњем предсједнику у првом кругу избора одузело дио гласова.

"Јутарњи", међутим, оцјењује да је ријеч о унији гласача формираној у неколико дана изборне кампање, произашлој из дубоког огорчења постојећим политичким поретком и о конгломерату који вјероватно не
повезује ништа осим жеље да сваки глас за овог кандидата представља директан ударац у плексус постојећег политичког естаблишмента.