Од културе највише конзумирају кафу

Док у позориштима или на књижевним вечерима зјапе празне столице, у баштама кафића обично бивају пуне до посљедњег мјеста па млади људи, према Вебстеровом рјечнику, за културу не морају да брину!

Република Српска 05.01.2015 | 09:50

Наиме, ако је судити по Вебстеровом рјечнику, ријеч "култура", која је проглашена за ријеч 2014. године, међу младима, код нас овдје и сада, више је него присутна.

Ријеч култура, објашњава Питер Соколовски, уредник рјечника Меријам Вебстер, не значи култура у најужем смислу појма, већ је ту култура транспарентности у државним и пословним институцијама, култура познатих личности, култура побједе у спорту, култура испијања кафе...

Од процијењених 100 милиона претрага на сајту рјечника, ријеч култура је имала раст од 15 одсто из године у годину и стога је проглашена за ријеч 2014.

Ипак, оне који су се понадали да испијањем кафе конзумирају културу, појашњење социолога проф. др Ивана Шијаковића ће разочарати.

"То о чему је Вебстеров рјечник говорио - култура испијање кафе, то се не може свести у појам културе. Ако млади испијају кафе, трачају… они на тај начин проводе слободно вријеме, умјесто да можда читају књиге, такмиче се у квизовима знања или нешто друго што би улазило у културу - дакле, испијање кафе нема везе са културом, то улази у слободно вријеме", истиче он.

И Милан Милошевић, професор српског језика и књижевности у Средњошколском центру у Приједору, иронично тврди да Вебстреов рјечник прави уступак многим младима, који и не знају да заправо испијањем кафа и пива конзумирају културу.

"Дио који се односи на културу понашања, иако основни елемент културног изображења, код данашњих ученика поприлично 'скрозира' на незахвалну разину", додаје он.

Тврди да се, иако већина школа нуди обиман програм ваннаставних активности, у шта спадају секције и научни, а не рекреативни излети, мањи број ученика, на наговор родитеља или својевољно, ентузијастички страсно позабаве истим. Ти, условно речено, активнији млади у великом броју културу конзумирају у Народној и универзитетској библиотеци (НУБ) РС у Бањалуци.

"Чланство у градској библиотеци чине запослени људи, пензионери, средњошколци, студенти, а посљедње двије групе у највећем броју, док су у универзитетском одјељку углавном студенти и научни радници. Дакле, отприлике 90 процената млађих људи", појашњава радница те институције Ориане Вуковић.

Квази умјетници

Ондина Лепки, студент италијанског и српског језика и књижевности на Бањалучком универзитету, истиче да као друштво и заједница не његујемо и немамо развијену свијест о томе шта су култура и културно.

"У медијима нас 'бомбардују' приватним животом квази умјетника, а не њиховим радом и умјетношћу и због тог погрешног система вриједности и стављања акцента на небитне ствари, деградирамо оно битно", истиче она.

Извор: Независне новине