Обећана земља за Србе је - Белгија!

"Србе веома цене овде. Јанковић је прави господин. Митровић је пун погодак. И Марушић је прави... Рнић је био промашај”, коментарише угледни белгијски новинар Јирген Герил.

Фудбал 05.01.2015 | 13:40

У Србији се од фудбала ретко ко најео хлеба, али ма каква била Суперлига је и даље одличан излог за богатије европске клубове. Па и оне не тако богате. Рецимо за клубове из Белгије, која је последњих година постала права мека за српске фудбалере, па у Жупилер Про лиги ових дана фудбал живи 13 "наших" играча и чак тројица тренера. Ретке су земље са већом српском колонијом.

А она би већ ове зиме требало да постане значајно већа. Душан Мићић је већ потписао Лирс, није немогуће да ће његовим стопама ових дана и Саво Павићевић, у везу са белгијским тимовима доводио се и Марко Полетановић, раније Дарко Лазовић… Представници неколико белгијских клубова последњих месеци живе на релацији Брисел – Београд.

Српска фудбалска школа је очигледно још на цени у Белгији? Одговор смо потражили код Јиргена Герила, угледног новинара дневника Ниеуwсблад.де.
"Писало се о томе и овде. Али има Белгија историју са српским фудбалерима. Сетите се Ненада Јестровића, Ланета Јовановића, па и Александра Илића. Српско тржиште је белгијским клубовима занимљиво јер им је приступачно. То су цене које могу да плате. Није прескупо. Ризик се исплати, чак и када се неко испостави као промашај као што је у Андерлехту био Немања Рнић. Али Александар Митровић је - примера ради – пун погодак! Лука Миливојевић није био толико добар. У Генку обожавају српске фудбалере, иако још чекају да Александар Чаврић и Сергеј Милинковић Савић прораде. У случају Мехелена јавност се чак прибојавала да ће се створити некакав српски клан јер тамо играју Далибор Веселиновић, Милош Косановић и Иван Обрадовић, а тренер је Александар Јанковић. Али сви су се показали као прави професионалци", каже Герил за МОЗЗАРТ Спорт.

А кад се већ дотакао тренера морали смо да се на том месту и задржимо. Поред Јанковића, ту су и Иван Вукомановић (Стандард Лијеж) и доскорашњи тренер Црвене звезде Славиша Стојановић.
“Све их јако цене. Јанковић говори енглески језик, француски, већ је савладао и холандски. Зна да ради са младим момцима, веома је талентован. Прави господин. И Вукомановић је полиглота, али га овде не цене превише кад је реч о тактици. Стојановић је сасвим друга прича. Он се упустио у немогућу мисију са Лирсом. Много тежак задатак, посебно зато што је овде конкуренција веома јака”.

Играчи су ипак основа фудбала. И људи због којих навијачи и долазе на трибине?
“Сви су високо котирани. Технички су одлично потковани, барем већина, не праве проблеме, нису тешки за сарадњу, слушају савете, врло брзо се прилагоде. Погледајте само Јовановића или сада у Мехелену Обрадовића и Косановића. И Адам Марушић је прави. Велико откровење. Брз, ефикасан. На њему и Митровићу ће Кортрајк и Андерлехт ће сигурно добро зарадити. Барем се они тако надају”.

А кад смо већ код профита – колико могу играчи да ставе у џеп? Белгија баш није Премијер лига. Јирген Герил нам открива како то отприлике изгледа.
"Мислим да Митровић има око 800.000 евра годишње. Није то највећа плата у Андерлехту, али још је он доста млад. Могао би ускоро да добије и повишицу. Рецимо, најплаћенији фудбалер лиге је Матијас Суарез, који прима око 1.400.000 евра. Притом су ту и премије. И то добре. На пример, за титулу сваки играч добије по 100.000 евра. Мањи клубови међутим нису ни близу. У Лирсу је то углавном између 5.000 и 8.000 месечно. Хајде да кажемо до 100.000 евра годишње. У Кортрајку је можда нешто више. Између 100.000 и 200.000, али ближе овој првој цифри", коментарише Герил.

Далеко од европског врхунца, али сасвим довољно да се заради за више него пристојну пензију у Србији. Уосталом, белгијска Про лиге само од продаје ТВ права годишње заради око 70.000.000 европских новчаница. Суперлига ту не може ни да се пореди са Европом.

Српски играчи у Белгији:

Владан Кујовић (Клуб Бриж); Александар Митровић (Андерлехт); Адам Марушић, Небојша Павловић (Кортрајк); Урош Витас (Гент); Сергеј Милинковић Савић, Александар Чаврић (Генк); Југослав Лазић (Локерен); Милош Косановић, Далибор Веселиновић, Иван Обрадовић (Мехелен); Милош Марић (Беверен); Бобан Бајковић, Душан Мићић, (Лирс); Дени Милошевић (белгијско држављанство - Стандард).

Без Срба:
Шарлроа, Зулте Варегем, Мускрон, Вестерло, Серкл Бриж.

Тренери:
Иван Вукомановић (Стандард), Александар Јанковић (Мехелен), Славиша Стојановић (Лирс).