Лажни мит о државнику Додику на апаратима

У ове празничне дане задесила нас је најновија иницијатива Милорада Додика, која, као и све његове раније иницијативе, има само један циљ: убијање времена и простора празном причом, чији су узроци нејасни, а циљеви још нејаснији.

Тако је маглом обавијен и Додиков најновији „скок шут“ да би “требало озбиљно размислити о увођењу предсједничког система у Републици Српској када се уђе у разговоре о реформи Устава”.

Додик је чак најавио могућност да до краја актуелног четворогодишњег предсједничког мандата иницира уставне промјене у том правцу.

"Било би добро да након истека мог мандата Српска бира предсједника који би истовремено био и члан Предсједништва БиХ", рекао је Додик за Еуро Блиц.

Он је објаснио да би то била најбоља заштита Српске и њеног позиционирања на нивоу БиХ, те да би се поједноставиле многе ствари.

Све је нејасно: Откуд реформа Устава; Да ли се та реформа односи само на Устав РС или и на Устав БиХ; Да ли та реформа значи и могућу промјену Дејтона…

Много је питања, никаквих одговора, а једино се назире да би Додик себе радо видио и на обједињеној функцији предсједника РС и српског члана Предсједништва БиХ, што би, у преводу, значило његово окамењивање у институцијама. То само по себи не значи ништа и покретање иницијативе због таквих циљева бесмисленије је и од ње саме.

Питање је откуд онда та изненадна најава уставне платформе?

Додик већ мјесецима није у могућности да учини било какав проактиван потез, којим би себе извео из потпуне политичке дефанзиве у којој се нашао: избачен је из комбинација за Савјет министара БиХ, а истовремено суочен са безбројним проблемима у Републици Српској, што се умножавају геометријском прогресијом, и од којих он не може да ријеши ниједан.

Ова два паралелна процеса су га довели у стање апсолутне дезоријентисаности, а све је праћено и тешким суновратом лажног мита о Додиковом планетарном утицају и значају, који су плод његових наводних државничких способности.

Најтежи ударац Додику су задали Руси, јер се испоставило да он нема подршку Руске Федерације. Његово признање да од руског кредита вриједног 700 милиона евра нема ништа, крунски је доказ да Додик не артикулише политичку подршку Руске Федерације.

Руси, без обзира на санкције под којима се налазе, нису у толиким проблемима да би им 700 милиона евра представљало неки значајнији издатак. Штавише, размишљати на тај начин значило би потцијенити снагу Русије.

Уз то, Руси су познати као вема дарежљиви и широке руке спрам подручја на којима политички интерес изједначавају са националним (руским), што је агенда под којом наступају суперсиле. Такве руске агенде нема у БиХ ни у РС, јер овдје не постоје њихове политичке инвестиције, које би се (у тој ситуацији) мјериле милијардама, а не стотинама милиона евра.

Једноставније речено, Руси не подржавају политички Додика и сва његова прича о томе је пуко претјеривање.

Уз то, у руској влади итекако су свјесни да је управо Додик нанио највећу штету њиховим инвестицијама у Рафинерију Брод и Нафтну индустрију РС. Циљ Русије био је да својим енергентима овлада цијелом територијом БиХ, то им је Додик и обећао и због тога су и ушли у послове са Рафинеријом.

Међутим, од освајања цијелог тржишта БиХ није било ништа, јер га је затворио управо Додик представљајући покретање Рафинерије својим успјехом; инсистирајући да је он дио приче о сасмосталности РС (алудирајући на тај начин да је то и руски пројект), тако да је таквом реториком затворио тршиште Федерације БиХ.

Руси су овога итекако свјесни. Стога је, између осталог, “Гаспром” ишао директно у Федерацију БиХ, а не преко Додика и Бањалуке, а НИС је премјештен из Бањалуке у Сарајево, како би се анулирале последице Додиковог разорног утицаја на руске инвестиције у БиХ, али и одмакло од потпуно пропалог привредног и законодавног оквира у РС.

То су чињенице и оне јасно кажу да Руси у протеклом времену јесу учинили неке ствари за РС, али је Додик својом примитивном и бахатом политиком успио све то да сруши и нанесе штету руским пословним интересима у БиХ.

Зато нема руских кредита.

И зато нема мита о Додику државнику.

Свјестан је он тога и мит сада покушава наново оживити јефтиним, ад хоц осмишљеним причама, о потреби уставних интервенција ради наводне заштите интереса РС.

Својеврстан цинизам у најновијој Додиковој иницијативи, без тежине и суштине, о увођењу предсједничког система у РС, јесте чињеница да већ осам година у овом ентитету функционише такав систем. И он је наметнут од коалиције на власти, коју чине СНСД-ДНС-СП. Прецизније, наметнут је најсировији облик предсједничког система, који се у РС огледа у матрици “гдје је Додик ту је власт”.

Који је природно еволуирао у агенду гдје је Додик, ту је пропаст.

СлободанВасковицБлог